Живео јапајизам

Ко преживи пророчанство Маја о смаку света 2012. већ следеће године неће у ревизији Међународне класификације болести и повреда наћи нарцизам, самодовољност, егоцентричност. Друштвене промене се одвијају ту пред нама, а људски мозак, кочничар један, увек живи у бољој прошлости и све мање је способан да прати савремена кретања. Тако ће победу однети одређени склоп личности који је у прошлом веку био обележен као саможив, егоцентричан, самозаљубљен, егоист, шкртица, који не зна да је љубав давање и да не можеш захтевати од другог оно што ни сам ниси дао. Филозофи и социолози ће окривљавати превласт капиталистичког индивидуализма који је изнедрио ту појаву. Лекари само региструју и реагују на промењене околности. Овим поступком ће заправо дати за право свим оним саможивцима, који од обиља заменица употребљавају само ,,Ја”.

И кад се, наоко у наступу самокритике, сете неке друге, тада обично саговорнику кажу: „Доста о мени, идемо мало о теби. Како ти се свиђа моје ново одело?”

Корен потребе за истицањем себе и својих наводних квалитета лежи у несигурности коју су обликовали родитељи у раном детињству, током прве четири године живота. Потреба је одгајатеља да стално исправљају, поправљају, критикују, ограничавају слободу детета. Сталним упозорењима, тежњом да из детета извучемо максимум, настојећи да тако исправи све наше животне грешке, пропусте, мане, утерујемо несигурност, рушимо самопоуздање, извесну дозу дрскости коју свака млада особа носи док је живот не смести тамо где припада. Кад одрасте, таква особа настоји да наткомпензује ту ману и да би прикрила несамосталност, несигурност, страх и бојазан од конкуренције, претерано и некритички пренаглашава себе и своје наводне успехе. То код озбиљних људи изазива супротан ефекат и уместо очекиване симпатије, аплауза за пренаглашена дела, изазива подозрење, па и антипатију.

Егоцентрици су у сталном тражењу самопоуздања. Краткотрајне успехе могу доживети код супротног пола. Ту лаковерност и падање на благоглагољиве речи Нарциса, оне касније тешко плаћају. Прекасно уоче да је њихов ,,херој” изостао из школе кад су се училе све друге заменице осим ,,Ја”.

Неки се надају да ће се таква саможива особа касније смирити, да ће га шамари које му живот даје опаметити. Но, то је узалудна нада. Једном егоцентрик, увек егоцентрик. Истини за вољу, треба рећи да организација живота у овој фази капитализма погодује таквим личностима. Ускогрудност до саможивости је као створена за бескомпромисну борбу стицања профита. Издалека гледајући, дивимо се тим богаташима. Њихова најближа околина може причати колико је тај сјај лажан. И колико је туђих суза уграђено у привид њиховог успеха, које једино задовољство имају у изазивању дивљења и зависти посматрача. Избор гостију на јахтама новокомпонованих богаташа састоји је само од оних који су спремни да им се безрезервно диве, наплаћујући то кавијаром, шампањцем и проводом.

За живот с таквом особом морате бити спремни да их храните дневном дозом аплауза, ма шта причали и чинили.

Брисањем те врсте поремећаја с листе болести, психијатри су изгубили могућност да ствари барем назову правим именом.

Ако имате склоности таквом испољавању сопствене личности, држите се правила: ,,Оног кога не могу победити, прикључићу му се!”

Има, у вези с тим, и једно уточиште у терминима које се класификатори нису сетили избрисати. То је еголепсија. Баш као што епилепсија (падавица) долази у нападима, тако и еголептици имају нападе јапајизма, када се од њихове самохвале и позивања на сопствену изузетност и самодовољност не може доћи до речи. Нобелов комитет им није доделио награду само зато што их мрзе Швеђани. Ако сте не дај боже удати за такву особу (а то је све теже избећи) имате рок да га усрећите – да остане сам до 2013. Од тада ће Вам махати папиром да је он нормалан, а Ви...?