Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија и Кина граде нуклеарку у Бугарској

Србија и Кина граде нуклеарку у Бугарској
Детаљ са јучерашњих разговора у Пекингу Фото Фонет

Од нашег специјалног извештача

Пекинг–Петар Шкундрић, министар енергетике и рударства Србије позвао је компаније из Кине, приликом јучерашњег сусрета наше делегације са званичницима Министарства трговине Кине и Националног бироа за енергетику, као и с представницима кинеских фирми и највећих банака, да учествују у градњи нуклеарне електране „Белене” у Бугарској, коју би наша земља требало да гради заједничким снагама са бугарским партнером..

Током јучерашњег разговора са кинеским министром трговине Гао Хученгом, Шкундрић је нагласио да ће ову посету, до 15. маја, искористити да о потенцијалном учешћу у градњи нуклеарке упозна Националну агенцију за енергетику Народне републике Кине, будући да је кинеско искуство у овом послу велико. Зато је и предвиђено потписивање Меморандума о сарадњи са кинеским министарством енергетике, Националним бироом за енергетику, који ће бити основа за чвршћу енергетску сарадњу две земље, а очекује се и коначан завршетак свих преговора са кинеским партнерима о стратешком пакет-пројекту, који треба да буде реализован у Привредном друштву „Термоелектране и копови Костолац”.

– Предуслов за стратешко партнерство са кинеским компанијама у градњи нуклеарке је да се реализује пројекат модернизације и градње новог блока у термоелектрани „Костолац” – категоричан је био министар Шкундрић.

То значи, појаснио је Шкундрић, да би с кинеским партнером требало да се ради на ревитализацији два термоблока у Термоелектрани „Костолац”, одсумпоравању гасова, изградњи новог термоблока од 350 мегавата и проширењу копа „Дрмно” с садашњих девет на 12 милиона тона угља годишње.

Шкундирћ је објаснио да је пројекат „Костолац” сада под лупом не само земаља из региона, већ и Европске уније. Зато је врло важно да се реализује према условима и роковима предвиђеним предуговором потписаним у фебруару ове године. То значи, подсетио је Шкундрић, да учешће кинеске стране у пројекту вредном 1,25 милијарди долара буде 85 одсто, уз камату од три одсто, почек од пет година и рок отплате 15 година.

– За то већ постоје технички услови и гаранције Владе Србије да ће се овај пројекат кредитирати, чиме је Србија показала да јој је изузетно стало да се пројекат „Костолац” што пре реализује – истакао је Шкундрић.

Према најавама српског министра, током јуна би, приликом најављене посете премијера Владе Србије Мирка Цветковића Кини, требало да буде дефинисан комерцијални уговор са кинеским партнером ЦМЕЦ, који ће реализовати овај велики посао, а планирано је да потписивање буде средином јула за време посете председника Парламента Кине нашој земљи. Шкундрић очекује, како је рекао, да ће после постигнутог договора о градњи моста преко Дунава током маја и јуна бити дефинисани детаљи везани за инвестицију у Костолцу, с тим што је нагласио да се свака фаза пројекта посебно уговара.

– Реализацијом инвестиција у Костолцу Кина би са Србијом практично први пут ушла у овај део Европе – рекао је Шкундрић. – Сарадња ЕПС-а и ЦМЕС-а није само међукомпанијска, већ и међудржавна и требало би да утиче на учвршћивање будућих трговинских односа.

Србија би могла да повећа извоз хране, намештаја и текстила у Кину, рекао је наш министар и понудио улазак некој од заинтересованих кинеских компаније да докапитализацијом уђу у „Симпо” – Врање.

Гао Хученг, кинески министар трговине поздравио је позив српског министра за потенцијално учешће кинеских компанија у градњи нуклеарке у Бугарској, додавши да о детаљима пројекта и инвестицијама у Костолац треба још разговарати како би се прецизирали сви детаљи тог великог посла.

– Економска сарадња Кине и Србије није још на очекиваном нивоу, али постоје велики потенцијали за развој – рекао је Хученг, додајући да је упркос економској кризи извоз Србије у Кину удвостручен.

Јасна Петровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.