Мало добрих идеја

Од близу 900.000 тренутно незапослених у Србији, половина њих чека на посао дуже од две године, а просечан "стаж" на берзи траје код нас 44 месеца, каже Јадранка Димов, саветник директора Националне службе запошљавања (НСЗ) и национални директор пројекта "Подршка запошљавању", који се реализује у оквиру "Кардс програма".

– Толико чекање представља за наш кадар и губитак знања и вештина, пасивизира људе. Јасно је, дакле, да су њима потребни подршка и нова, конкурентна знања и вештине, које стичу у оквиру наших обука, не би ли ускоро били интересантни послодавцима како би Србија повећала степен запослености – истиче Димов.

Образлажући неке недоумице око програма који су ових дана почели да се реализују, она каже да су Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и НСЗ потписали уговор са Европском агенцијом за реконструкцију и развој, која ће значајним бесповратним средствима финансирати 15 пројеката у Београду, Борском и Пиротском округу. Сви пројекти трајаће 10 месеци и бити окончани до маја 2007. године.

Невладина организација "Ресурс-центар" из Мајданпека добила је око 50.000 евра за реализацију три пројекта, која су намењена свим људима без посла из тог региона.

– Анализирамо потребе на терену и, по свој прилици, нова средства добиће они који се буду окренули туризму и производњи – каже Борис Илијевски, машински инжењер, а сада менаџер пројекта. Да би привукли домаће, али и стране госте, наши људи морају научити енглески, али и шта је то сеоски туризам. Када је o производњи реч, људе треба само мало подстаћи. Имамо металостругаре, столаре..., али они могу да науче и да одлично кувају. Имамо полазника који је сазнао да је најбољи ресторан у Мајданпеку остао без кувара. Други, опет, жели да започне сеоски туризам, али није наодмет да зна и да кува.

Према мишљењу Илијевског, посла ће бити за свих 222 полазника, јер се потребе мењају, а интересовање за овакву врсту подршке незапосленима постаје сваким даном све веће, јер као предавачи долазе и стручњаци из Београда.

Ни Београд није овим програмом заобиђен. Удружење грађана "Ластавица" постоји већ 10 година и има три клуба: истоимени, који се налази у Сурчину, "Мост", смештен у центру Београда и "Бусије" у истоименом избегличком насељу између Угриноваца и Батајнице, које су основали наши људи избегли из бивших република СФРЈ.

– Курс компјутерских вештина и енглеског језика похађа велики број избеглих лица и самохраних родитеља између 45 и 50 година, како би поправили свој пословни профил и лакше дошли до посла – објашњава Милорад Ивановић, координатор у "Мосту".

Целокупан пројекат, који је у три клуба успео да окупи 240 људи без посла, добио је нешто преко 80.000 евра, каже Сања Милорадовић, менаџер целокупног пројекта. У свим клубовима људи без посла и социјално искључене категорије имају право на два курса. Али, учећи енглески и рад на рачунару, сви они савладаће и курс комуникацијских вештина, умеће писања биографије, пружа им се могућност и да свакодневно прегледају огласе за посао у новинама или преко интернета. У Сурчину је организован и сет текстилних курсева (ткање, батик, пачворк), а свака полазница може да похађа два курса.

Једина производна организација која је добила средства из овог програма (60.000 евра) за обуку 70 људи је приватна фабрика обуће из Беле Паланке.

– Пројекат "Брже до посла кораком Обуће Павле" базира се на стручној обуци незапослених са евиденције НСЗ – каже Бојана Стојановић, руководилац комерцијално-финансијских послова у фабрици и менаџер пројекта. Едукацијом ваља оспособити људе да после окончања обуке крену у сопствени бизнис. Велики број полазника су бивши радници некада познате фабрике обуће "Весна" из Беле Паланке (отишла у стечај) који добро познају кожарско-обућарске вештине. Овом обуком добиће додатни подстрек за покретање сопственог бизниса, а за оне који брже савладају програм наћи ће се места и међу 60 тренутно запослених у "Обући Павле".

Према речима власника фирме Срђана Павловића, они ће остати на беби и омладинском програму. Тешко је суочити се са чињеницом да има много младих, технолошких вишкова, жена, избеглих лица, без посла, а још теже да Европска агенција још има проблем коме да додели средства, дакле, како да потроши паре, јер је стигло мало добрих пројеката.