Malo dobrih ideja

Od blizu 900.000 trenutno nezaposlenih u Srbiji, polovina njih čeka na posao duže od dve godine, a prosečan "staž" na berzi traje kod nas 44 meseca, kaže Jadranka Dimov, savetnik direktora Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) i nacionalni direktor projekta "Podrška zapošljavanju", koji se realizuje u okviru "Kards programa".

– Toliko čekanje predstavlja za naš kadar i gubitak znanja i veština, pasivizira ljude. Jasno je, dakle, da su njima potrebni podrška i nova, konkurentna znanja i veštine, koje stiču u okviru naših obuka, ne bi li uskoro bili interesantni poslodavcima kako bi Srbija povećala stepen zaposlenosti – ističe Dimov.

Obrazlažući neke nedoumice oko programa koji su ovih dana počeli da se realizuju, ona kaže da su Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i NSZ potpisali ugovor sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju i razvoj, koja će značajnim bespovratnim sredstvima finansirati 15 projekata u Beogradu, Borskom i Pirotskom okrugu. Svi projekti trajaće 10 meseci i biti okončani do maja 2007. godine.

Nevladina organizacija "Resurs-centar" iz Majdanpeka dobila je oko 50.000 evra za realizaciju tri projekta, koja su namenjena svim ljudima bez posla iz tog regiona.

– Analiziramo potrebe na terenu i, po svoj prilici, nova sredstva dobiće oni koji se budu okrenuli turizmu i proizvodnji – kaže Boris Ilijevski, mašinski inženjer, a sada menadžer projekta. Da bi privukli domaće, ali i strane goste, naši ljudi moraju naučiti engleski, ali i šta je to seoski turizam. Kada je o proizvodnji reč, ljude treba samo malo podstaći. Imamo metalostrugare, stolare..., ali oni mogu da nauče i da odlično kuvaju. Imamo polaznika koji je saznao da je najbolji restoran u Majdanpeku ostao bez kuvara. Drugi, opet, želi da započne seoski turizam, ali nije naodmet da zna i da kuva.

Prema mišljenju Ilijevskog, posla će biti za svih 222 polaznika, jer se potrebe menjaju, a interesovanje za ovakvu vrstu podrške nezaposlenima postaje svakim danom sve veće, jer kao predavači dolaze i stručnjaci iz Beograda.

Ni Beograd nije ovim programom zaobiđen. Udruženje građana "Lastavica" postoji već 10 godina i ima tri kluba: istoimeni, koji se nalazi u Surčinu, "Most", smešten u centru Beograda i "Busije" u istoimenom izbegličkom naselju između Ugrinovaca i Batajnice, koje su osnovali naši ljudi izbegli iz bivših republika SFRJ.

– Kurs kompjuterskih veština i engleskog jezika pohađa veliki broj izbeglih lica i samohranih roditelja između 45 i 50 godina, kako bi popravili svoj poslovni profil i lakše došli do posla – objašnjava Milorad Ivanović, koordinator u "Mostu".

Celokupan projekat, koji je u tri kluba uspeo da okupi 240 ljudi bez posla, dobio je nešto preko 80.000 evra, kaže Sanja Miloradović, menadžer celokupnog projekta. U svim klubovima ljudi bez posla i socijalno isključene kategorije imaju pravo na dva kursa. Ali, učeći engleski i rad na računaru, svi oni savladaće i kurs komunikacijskih veština, umeće pisanja biografije, pruža im se mogućnost i da svakodnevno pregledaju oglase za posao u novinama ili preko interneta. U Surčinu je organizovan i set tekstilnih kurseva (tkanje, batik, pačvork), a svaka polaznica može da pohađa dva kursa.

Jedina proizvodna organizacija koja je dobila sredstva iz ovog programa (60.000 evra) za obuku 70 ljudi je privatna fabrika obuće iz Bele Palanke.

– Projekat "Brže do posla korakom Obuće Pavle" bazira se na stručnoj obuci nezaposlenih sa evidencije NSZ – kaže Bojana Stojanović, rukovodilac komercijalno-finansijskih poslova u fabrici i menadžer projekta. Edukacijom valja osposobiti ljude da posle okončanja obuke krenu u sopstveni biznis. Veliki broj polaznika su bivši radnici nekada poznate fabrike obuće "Vesna" iz Bele Palanke (otišla u stečaj) koji dobro poznaju kožarsko-obućarske veštine. Ovom obukom dobiće dodatni podstrek za pokretanje sopstvenog biznisa, a za one koji brže savladaju program naći će se mesta i među 60 trenutno zaposlenih u "Obući Pavle".

Prema rečima vlasnika firme Srđana Pavlovića, oni će ostati na bebi i omladinskom programu. Teško je suočiti se sa činjenicom da ima mnogo mladih, tehnoloških viškova, žena, izbeglih lica, bez posla, a još teže da Evropska agencija još ima problem kome da dodeli sredstva, dakle, kako da potroši pare, jer je stiglo malo dobrih projekata.