Дворане уступају место базарима

Биоскопи више нису места где се гледају филмови. Стара, тужна прича потврђује да, сем два модерна синеплекса – "Рода" и "Таквуд", који су мање-више посећени, као и сале Дома синдиката, остале престоничке дворане, нажалост, зврје празне, или су сурово отуђене од основне намене. Од укупно 12 објеката "Београд-филма", који је својевремено словио за највећег приказивача покретних слика, од пре неколико дана љубитељима филмске уметности на располагању су остали биоскопи "Балкан", "Јадран", "Звезда", "Козара" и "Партизан". Док преосталих неколико дворана чека боље дане, најављене овогодишњом приватизацијом, од пре два-три дана завесе су дефинитивно спуштене и у биоскопима "20. октобар", "Одеон" и "Космај". Надлежни кажу да је разлог затварања тај што већ извесно време малтене ниједан посетилац није крочио у ова здања. Шта ће бити са тим некада култним местима још нико не може са сигурношћу да каже. Када би, попут осталих земаља у свету, на државном нивоу неко водио бригу о опстанку биоскопа, онда се овакве ствари не би дешавале, истичу надлежни.

У холу некадашње кино-сале "Дрина", у Улици деспота Стефана, малтене до јуче продаване су чарапе и разноразне крпице, а сада ће тај простор бити претворен у казино. Новобеоградски биоскоп "Фонтана" је од децембра прошле године под катанцем, јер су га локални хулигани уништили. Не ради ни чувена "Југославија", па тако најмногољуднија градска општина нема ниједну салу у којој би се приказивали филмови. Иста мука мучи и Земунце. Општинске власти су, тврде у "Београд-филму", почетком ове године буквално на силу присвојиле дворану биоскопа "Централ", да би на том месту убрзо потом био отворен базар. Као да их има мало у граду!

Према подацима "Београд-филма", у првој половини ове године биоскопе је посетило свега 60.654 гледаоца, док је у истом периоду минуле године тај број био двоструко већи. Постоје бројни разлози због којих суграђани све мање посећују биоскопске дворане. Лоше, прилично "мусаве" копије од сто динара и даље су, додуше нелојална, конкуренција великом платну.

– Док пиратерија "цвета", а карте нису нимало јевтине, шанса за опстанак градских биоскопа готово да и не постоји. Будући да је "Београд-филм" друштвено предузеће које не добија готово никакву помоћ од државе, руководство је принуђено да се сналази на разне начине, најчешће издавајући просторије. Поједини објекти, а најчешће биоскопска предворја, у међувремену су добили нову намену, јер се дешавало да се данима не прода ниједна улазница за пројекцију – објашњава Мирослав Ценић, нови директор предузећа "Београд-филм". У неким биоскопима цепкароши карата пуштају посетиоце без улазница да погледају пројекцију, а својевремено су испред сале Музеја југословенске кинотеке, која је како-тако посећена, запослени вукли пролазнике за рукав да уђу у дворану.  

Застрашујући је податак да у главном граду тренутно има мање активних биоскопа него давне 1964. године. Њихово златно време трајало је до средине осамдесетих година. Када у Београду годишње буде продато 17.500.000 улазница, као што је то случај са Ирском, онда ћемо моћи да кажемо да се традиција гледања филмова на великом платну вратила у пуном сјају. Према речима Зорана Цветановића, власника приватног биоскопа "Рода", и председника Асоцијације приказивача, прошлогодишњи подаци о посећености показују да је свега 1.200.000 суграђана одгледало филмове на великом платну, док на нивоу земље тај број износи 2.500.000 гледалаца.

– Сваки трећи Србин само једном годишње оде у биоскоп. Томе кумују незаустављива пиратерија, слаба куповна моћ грађана и неуређене дворане. Ако се узме у обзир чињеница да већина дворана нема ваљану опрему, да уместо стерео звука етром царује такозвани монозвук, да су филмска платна најчешће прљава, онда ни не чуди што људи гледају филмове код куће – објашњава Цветановић.

Интересантан је и податак да у престоници постоји само једна летња биоскопска башта и то у синеплексу "Рода" на Бановом брду. Шездесетих година било их је чак 25. До прошле године у "Звезди" су пуштани филмови под отвореним небом, а највеће платно на Балкану до пре две-три године красило је терен ФК "Партизан". Посетиоци су не тако давно хрлили и на пројекције у Ташмајдан, простор код Музеја савремене уметности и на кров Дома Војске. Та лепа летња навика одједном је нестала, каже Цветановић, а гледање покретних слика са целулоидне траке данас је замењено одласком на нека друга места. Ако баш пожеле, суграђани се радије одлучују да слободно време проведу у климатизованом простору биоскопских дворана. Будући да ни летње баште нису успеле да привуку довољно публике, малобројни филмофили, логично, неће моћи да рачунају ни на отварање првог такозваног драјв ин биоскопа у земљи. Идеја о гледању филмова из аутомобила, што је права посластица за млађану америчку популацију, остала је у нашој земљи без икакве потпоре. Својевремено је глумац Тихомир Арсић имао план да отвори овакав биоскоп на паркиралишту "Обилићев венац", а почетком деведесетих Зоран Цветановић желео је да Београђанима понуди овакву врсту разоноде на Ади Циганлији.

– Сигуран сам да такав биоскоп не би имао публику, а обашка то што је за такву идеју потребно уложити огромну количину новца – каже наш саговорник.