Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Машта може свашта

Машта може свашта
Сцена из филма "Артур и Минимоји" (Фотодокументација "Политике")

Машта може свашта, и у том смислу дугометражни играно-анимирани филм "Артур и Минимоји" француског редитеља Лика Бесона само је један од лепших примера. Додуше, не и много оригиналан, али је бар наш – европски.
Иако је и ово ново Бесоново филмско дело распирило расправе о месту овог аутора у европској филмској култури, мора му се признати: својим "цртаћем" најавио је могућу победу над америчком аудиовизуелном доминацијом. Да је у таквој непоштедној борби на путу да успе, доказују и неки од написа у најтиражнијим америчким филмским часописима, у којима нису изречене критике већ нетрпељивост спрам европског задирања у до сада неприкосновену америчку филмску територију. У 3Д анимацији, зна се, неприкосновене су компаније "Pixar" и "Dreamworks", а откривање нових могућности Бесонове француске корпорације "Европа", која је и до сада "отимала" гледаоце захваљујући комерцијалним серијалима попут "Таксија" и "Транспортера", многима се преко океана заиста није допало.

Но, шта је – ту је, већ постигнути резултати не могу се анулирати. "Артур и Минимоји" само у Француској већ има више од три милиона гледалаца. Његов творац није се устручавао да, зарад што веће гледаности широм Европе, промовише филм и "по кућама" те је тако боравио и у Хрватској и у Србији, што се показало као делотворно. Уосталом, када је имао храбрости да се упусти у стварање најскупљег европског анимираног филма, и уз традиционално непогрешив нос за бизнис, Бесону није пало тешко да своје дело лично представи публици и на малим, тачније, незнатним филмским тржиштима каква су и хрватско и српско. Све то не би ли погурао свој младалачки сан о европском филму као Холивуду уместо Холивуда.

Уложено је пет година тешког рада, огроман новац, основан европски 3Д анимирани студио у којем су сви у једном тренутку били почетници, реализована је идеја Бесонове пријатељице Никол Гарсија, као предложак искоришћена Бесонова истоимена књига и први филм из трилогоје о Артуру, сада је ево ту.

И, какви су резултати? Брза акција, блештави кадрови, проверене "форе" у чудесном свету минијатурног, подземног света народа Минимоја ликовно налик симпатичним скандинавским троловима, пуно позитивне енергије и обиље оног, већ виђеног. Од саме приче до карактерних особина јунака, све је заправо већ апсолвирано од Волта Дизнија наовамо. Вожња у аутомобилу-играчки, смањени ликови у погибељним ситуацијама у башти испред куће, хуморни отклон у споредним ликовима, само су неки од већ дуже време усвојених холивудских стандарда.

"Артур" пати од недостатка оригиналних идеја и повремених "позајмица" ("Драга смањио сам децу", "Нарнија", "Краљ Артур"...), али се на све то лако заборавља током суочавања са квалитетом анимације која је у рангу најврхунскијих америчких стандарда. Текстура је импресивна, покрет и мимика апсолутно уверљиви, ликови препознатљиви са израженом персоналношћу, делови у којим Бесон повезује макросвет и микросвет баште и пустоловно путовање јунака баштенским травњаком изврсни су, а филм је понудио и можда једног од најефектнијих негативаца до сада виђене 3Д анимације – Малтазара (у оригиналу, глас му је позајмио Дејвид Боуви).

Заправо, највећи проблеми "Артура" су у оквирном, играном делу. Ту се Бесон нашао у ситуацији да режира провинцијску Америку педесетих година и то на енглеском језику, што и није његов сигуран терен. Уз то, у овом делу је начинио и озбиљан промашај у избору глумаца. Пре свега, Мие Фароу која игра брижну баку дечака Артура, а на челу нема ни једну једину бору. Једноставно, Фароу за ову улогу изгледа заиста премладо...
Како су Француска и САД земље у којима апсолутно доминира синхронизација, Бесон очигледно није много размишљао о томе како ће његов играно-анимирани филм функционисати на оним територијама у којима преовладава титловање филмова. "Артур и Минимоји" је синхронизован на српски језик, на радост предшколске, а на жалост све остале велике и мале деце. Гласове су позајмили наши глумци Паулина Манов, Властимир Ђуза Стојиљковић, Маша Дакић, Феђа Стојановић... Посао су урадили солидно, али су гледаоци остали ускраћени за утисак који стварају гласови Мадоне, Дејвида Боувија, Снупа Дога. Никада не може све.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.