Почетак од нуле

На листи земаља освајача медаља на европским првенствима у атлетици Југославија следи судбину СССР, ДР Немачке и Чехословачке, земаља које више не постоје и чији спортисти више неће освајати трофеје. Србија ће од сутра на 19. првенству Европе у Гетеборгу кренути у лов на прву европску атлетску медаљу.

Конто Југославије је званично затворен са 14 медаља – шест златних, шест сребрних и две бронзане, а то јој уочи такмичења на стадиону "Улеви" у Гетеборгу доноси 21. место, чак испред Грчке!

У документацији већ поодавно угашеног Атлетског савеза Југославије, као и наших атлетских статистичара, чланова Светског удружења (АТФС), Југославија има укупно 15 медаља, односно један бронзани трофеј више од биланса који се налази на интернет сајту Европске атлетске асоцијације (ЕАА).

Реч је о бронзаној медаљи у скоку удаљ Борута Билача (АК Постојна) из Сплита 1990. године (8,09 метара). Њему је тај трофеј прво био одузет због допинга, а затим и враћен и будући да је СФРЈ престала да постоји и да је Билач постао словеначки репрезентативац нико се није више интересовао за његов случај. Међутим, ЕАА као освајача "бронзе" у Сплиту води Холанђанина Франса Маса, а други репрезентативац Југославије у скоку удаљ у Сплиту Синиша Ерготић је са 9. пребачен на 8. место...

Било како било, Билачев трофеј не крњи допринос атлетичара Србије освајању "југословенских" медаља. Од четнаест неспорних трофеја само три нису освојили атлетичари Србије – "злато" Лучана Сушња, "сребро" Станка Лоргера и "бронза" Наташе Урбанчич. Истина, укупно три медаље на европским првенствима српске атлетичарке Вера Николић (две) и Биљана Петровић освојиле су док су браниле боје клубова ван Србије, али то не умањује укупан учинак српске атлетике у освајању медаља за Југославију на европским шампионатима на отвореном.

--------------------------------------------------------------------------

Медаље Југославије на европским првенствима

Златне медаље

Вера Николић (Морава, Ћуприја), 800 м (2:02,8), 1966.

Вера Николић (Динамо, Загреб), 800 м (2:00,0), 1971.

Лучано Сушањ (Кварнер, Ријека), 800 м (1:44,09), 1974.  

Милош Срејовић (Раднички, Крагујевац), троскок (16,94), 1978.

Снежана Пајкић (Морава, Ћуприја), 1.500 м (4:08,12), 1990.

Драгутин Топић (Црвена звезда, Београд), вис (2,34), 1990.

Сребрне медаље

Петар Шегедин (Партизан, Београд), 3.000 м стипл (9:07,4), 1950.

Станко Лоргер (Кладивар, Цеље), 110 м препоне (14,1), 1958.

Олга Гере (Војводина, Нови Сад), вис (1,76), 1962.

Ненад Стекић (Црвена звезда), даљ (8,05), 1974.

Ненад Стекић (Црвена звезда), даљ (8,12), 1978.

Биљана Петровић (АСК, Сплит), вис (1,96), 1990.

Бронзане медаље

Вера Николић (Динамо, Загреб), 800 м (2:02,6) 1969.

Наташа Урбанчич (Кладивар, Цеље), копље (61,66), 1974.′

--------------------------------------------------------------------------

Све наде у Оливеру Јевтић

У деветочланој екипи Србије на 19. првенству Европе у атлетици највише изгледа да освоји медаљу има Оливера Јевтић.

Пре осам година у Будимпешти Јевтићева је била близу трофеја јер је у тркама на 5.000 и 10.000 метара освојила четврта места. На прошлом шампионату, пре четири године у Минхену била је шеста на 10.000 метара (одустала је у трци на 5.000 метара), а заувек ће остати дилема да ли је погрешила што се није определила за маратон.

У Гетеборгу трчаће маратон и европски стручњаци с правом је сврставају у најужи круг фаворита за победничко постоље. Маратонска трка одржаће се 12. августа, претпоследњег дана првенства, а Јевтићева у Шведску путује 8. августа.