Бићу председник Уефе

ИНТЕРВЈУ

Жеђ за знањем, одговорност у сваком послу, безгранична упорност... Ово су само неке од особина које поседује Звездан Терзић (40), магистар економије и председник Фудбалског савеза Србије... И као истакнути играч ОФК Београда Терзић је на сваком кораку доказивао одлике вође. Од једанаест сезона, колико је носио дрес ове екипе, осам година је био капитен тима...

А кад се његов клуб нашао у тешкој стуацији Терзић је, на позив из Београда, после само годину дана играња у Грчкој, за Касторију, прекинуо трогодишњи уговор и вратио се на Карабурму да би преузео улогу директора. Имао је тада само 31 годину...

Почетком прошле године Звездан Терзић је изабран за председника Фудбaлског савеза Србије, али ни тада, као вођа републичког савеза, ни сад, кад Србија има све одлике државе, кад су његове фудбалске обавезе много веће и одговорније, он није напустио ОФК Београд. Увек је на располагању свом клубу. Може се чак рећи и ноћу, јер има стан испод северне трибине стадиона.

• Где сте се упознали са фудбалском игром?

– Било је то у Бачкој Тополи пре тридесетак година где смо се преселили из мог родног Врбаса. Прве фудбалске кораке начинио сам у екипи АИК-а. После тога дошао сам у ОФК Београд, у моју "другу кућу". Ту сам упознао и супругу Светлану која је на Карабурми тренирала атлетику... Обоје смо и сад верни својим животним опредељењима у сваком смислу те речи, па и спортски. Светлана је директор атлетске екипе у нашем клубу. На Карабурми расту и наша деца: Фудбалер Костадин (14), џудиста Никша (12) и атлетичарка, па одбојкашица Маша (10).

• Како сте ускладили игру и школовање?

– Прве три године на Еекономском факултету у Београду завршио сам у року, а после тога сам, због фудбалских обавеза, мало проредио одлазак на факултет. Ипак, имао сам срећу да је ту била једна госпођа, које ме симпатисала, и која ме буквално натерала да учим. Јер, било је најава да ће се изменити неки програми рада на факултету, па сам од фебруара до октобра 1994. морао да положим тринаест испита. Учинио сам то. Исте године сам дипломирао.

• Председник ФС Србије је волонтер, од чега живите?

– Радим у очевој фирми која се бави грађевином. Ова фирма мање гради, а више се бави посредовањем у спајању богатих инвеститора из иностранства и домаћих предузећа. Ми радимо, пре свега, са Немцима. Правимо озбиљне, велике пројекте у којима учествују немачки инвестициони фондови који планирају да на српско тржиште уђу на велика врата.

• Да ли ћете,ипак, бити професионални председник?

– Мислим да би то требало да се догоди већ крајем године кад ће се одржати Скупштина ФСС. Ево, сад, кад је код мене био селектор Клементе, зачудио се што нисам професионалац, јер он долази из земље у којој је, на пример, Анхел Виљар већ шеснаест година професионални председник ФС Шпаније... Истина је да на овом послу озбиљни људи морају да проводе и дванаест сати, па и више дневно - у интересу фудбала...

• Шта је ваш животни циљ?

– Део циља сам оставарио. Радим оно што обожавам. У фудбалу сам цео живот. И ту ћу остати. А мој лични циљ је да, једнога дана, будем председник Европске фудбалске федерације (Уефе). Можда то звучи нескромно, али ја ћу учините све да остварим тај циљ. Већ сам начинио први корак. Прошлог месеца, 11. јула, у Берлину, на Конгресу Уефе, изабран сам у Комитет за омладински фудбал. Моје задужење је организација свих шампионата за играче млађе од 21 године. Млади су уз мене. Стижемо... 

• Да ли је тачно да Клементе има 20 пута већу плату него што је то имао Петковић?

– Прво, Петковић није имао плату од 36.000 евра годишње. Имао је више. Цифра од 3.000 евра месечно била је истакнута за медије. Исто тако није тачно да ће Клементе имати 700.000 евра за сваку сезону рада. То никад нисам објавио нити ћу о томе јавно говорити. Ни службеници у најмањим фирмама не знају колико ко од њих има плату. Оно што је најважније, кад су у питању Петковић и Клементе, је њиховом однос према раду. Петковић је одрадио једну велику улогу у нашем фудбалу у последње три године. Подигао је српски фудбал на много виши ниво од оног на коме га је затекао. И зато му морамо одати признање и скинути капу. Лично сам везан за Петковића и као спортисту и као човека. Био ми је први тренер у ОФК Београду. Он је, по свему, мој фудбалски отац.

• Да ли ће играчи и даље бити плаћени за игре у државном тиму?

– Хоће. Водићу Савез као најмодернију европску фирму. Имам та искуства. Ко не буде могао да ме прати неће му бити место уз мене. Ту мислим на све службенике и на све играче. Играчи који играју у врхунским европским клубовима мораће на исти начин да прихватају обавезе и у борби за Србију. Ко то не буде чинио неће моћи да остане ту. Онај играч коме приоритет играња у селекцији буду паре сигурно неће бити ту, а паре ће сви увек и на време добијати. Не желим да нико од играча гледа на државним тим кроз призму новца.

• Из Закона о спорту искључена је приватизација. Зашто?

– Закон још није усвојен, а најважнији део се искључује. Све су то интереси појединаца у име личне користи или у име клубова, свеједно. А најистакнутији светски економисти тврде да је - боља најгора приватизација него друштвена имовина. Због таквог односа према приватизацији у спорту нама пропадају стадиони и све око њих, јер су државни, а држава у њих ништа не улаже... Ми морамо већ на следећем састанку Извршног одбора ФСС да оформимо комисију која ће се покушати да анимира одређене људе и форуме да се што пре усвоји комплетан Закон о спорту.

• Црвена звезда се изјашњава против, а ви, као Савез, за Уефу. Како је то могуће?

– У демократском друштву могућа су и таква понашања. Црвена звезда, као освајач Купа Европе, подржава жеље 18 најбољих европских клубова да формирају своју лигу, а Уефа то оштро осуђује. За ставове Уефе изјасниле су се све европске земље. Био сам на том Конгресу Уефе у Будимпешти. Значи сви национални савези  подржавају став Уефе, а чланови такозване групе Г-14 то одбацију. Наравно, бунтовници виде у томе само личну корист, велике зараде... А Уефа у свом ставу види општу корист, посебно кад је реч о сиромашнијим савезима, теренима за децу, а учествује и у хуманитарним акцијама...

• Шта Вас, сем фудбала, посебно чини срећним?

– Породица ми је покретачка снага целог живота. Сви ми, моји родитељи, супруга, деца, сестра, брат, сви рођаци.. имамо здрав однос. Сви имамо спортки дух - сви за једног, један за све. У таквом окружењу сви смо опуштенији, лакше живимо, имамо много радости... То је оно што ми даје крила у свим животним токовима. И оно што је најважније сви смо ми увек заједно, па и кад смо физички одвојени. Често отварам мобилни телефон и кад не телефонирам. Ту су ми слике свих мојих ...

--------------------------------------------------------------------------

Поштенији смо од Италијана

На питања где је сад наш фудбал и да ли је такмичење регуларно Звездан Терзић има конкретне одговоре:

– Знам само да нисмо на коленима. Били смо на Шампионату света, млади су четврти у Европи, млађе селекције су играле врло запажене улоге у свим међународним такмичењима, од 22 члана државног тима 18 игра за истакнуте европске клубове... А и половина младе селкекције је у иностраним екипама... Други купују наше играче. Значи цене нас... Питање је само колико смо ми реални у процени наших вредности. Ако желимо да продамо Жигића морамо да знамо колико он вреди, а не да тражимо више, па се чудимо што и велики, богати клубови одустају од те куповине... А фудбал је увек био рефлексија понашања свих институција у држави. Ако корупција и криминал захвати правосуђе, полицију, здравство, просвету – захватиће и фудбал. Не може фудбал да се постави под стаклено звоно. И он је део овог друштва. Ипак, тврдим да је наш фудбал, у последње две године, поштенији и бољи него многе делатности у Србији, а и ван граница наше земље. Наравно, тврдим да ће лоше проћи онај ко се ухвати у  фудбалској крађи. Јер, само Србија, у Европи, уз Италијане, има фудбалског комесара за регуларност такмичења. Верујем да нама не би могло да се догоди оно што се догодило њима. Наше првенство је регуларно исто колико и шампионати у Шпанији, Француској, Енглеској... Наше такмичење је поштеније од италијанслког зато што је много мање пара у оптицају. Где су велике паре ту су и велике игранке...