Понижени ђаци српске националности

Специјално за Политику

Фиренца–Галерија „Уфици”, један од најзначајнијих музеја у свету, који су, по жељи фирентинских владара из породице Медичи, пројектовали и градили Вазари и Буонталенти у другој половини 16. века, незаобилазна су мета за све који се, макар и накратко, зауставе у тосканској престоници.

Прошле седмице, међутим, ђаци, који су из Вићенце стигли у тродневну посету Фиренци, доживели су непријатно изненађење на улазу у чувени музеј. Тројици од седамнаест ученика завршног разреда једне вићентинске осмогодишње школе, након што су њихови наставници предали списак са ђачким именима службеници билетарнице, није дозвољено да, као и остали, уђу у галерију са бесплатном картом. Након контроле списка (обавезног за бесплатан улаз), службеница на благајни је информисала наставнике да „само ученици италијанске националности могу да уђу, а да три ученика рођена у Србији треба да плате пуну цену карте, будућида нису из Европске уније”.„То је предвиђено прописом министарства, ми само примењујемо закон”, образложила је благајница.

По добијању објашњења, две наставнице одлучују да из свог џепа платекарте (пуна цена је 6,5 евра) за ђаке српског порекла, и после обиласка музеја, огорчене наведеним поступком, одлазе да протестују код управе и пријављују случај дискриминације. Али, овај неугодни догађај није се завршио само пријавом професора (која обично заврши заборављенау некој фиоци). Прво локална штампа (фирентински дневник Национе), а потом и национална (као што је угледни лист Коријере дела сера), указали су на ову немилу епизоду.

Разљућена професорка књижевности Алесандра Пранови, која је сталау одбрану својих ученика и пријавила „расну дискриминацију у односу на децу која нису пореклом из Европске уније” нагласила је: „Ја се не жалим зато што сам платила карте, то је принципијелно питање. Три адолесцента су третирани као да нису достојни да се сматрају ученицима. Они су понижени, осетили су се другачијим. Ово је лудило. Фиренца нас је разочарала”.

Дан касније, начелница свих фирентинских музеја Кристина Аћидини је изразила кајање због овог поступка и наложила темељно испитивање случаја, а директор галерије „Уфици” Антонио Натали је истакао да „националне границе данас постоје само на географскими бирократским картама”.

Огласио се и градоначелник Фиренце Матео Ренци.Он се не само извинио већ је и позвао читав разред у музеј палате Векио (у којој се налази и седиште градске скупштине). „’Уфици’није градски музеј – казао је Ренци – дакле, ми нисмо директно одговорни. Галерија „Уфици” је, међутим ,државни музеј и они су применили пропис (који је 2006. утврдило Министарство за културу) којом се бесплатан улаз дозвољава самоученицима из ЕУ.” „Али, ученици који посећују Фиренцу треба да буду окружени лепотом и гостопримством, а не отупелом бирократијом. Уосталом, у свим градским фирентинским музејима ово бесмислено правило не постоји”, закључио је градоначелник.

Професорка Пранови, још увек дубоко потресенаовим неочекиваним ’административним’ поступком, додала је: „Три ученика српске националности живе у Италији већ дуже време. Одлични су, интегрисани. Један од њих ће уписати најексклузивнију гимназију у Вићенци баш зато што воли историју уметности. А са овим законима, да би се школовао, биће принуђен да плаћа скупе музејске карте. То је апсурдно”.

Наведени догађај,оквалификован као невероватан случај дискриминације, није сезадржао самона врућим коментарима већ је уродио и конкретномпозитивном иницијативом: представници Демократске партије у Фиренци поднели су предлог влади да преиспита спорни пропис.

Пропис (декрет) надлежног министарства,којим се бесплатан улазу музеје дозвољава само студентима из ЕУ, нисмо успели да пронађемо. Међутим, на интернет порталу галерије „Уфици” прочиталисмо даправо на бесплатну карту, између осталих, имају групе ученика италијанских школа и других држава из Европске уније, у пратњи наставника и уз претходну резервацију. Нигде не стојида ученици италијанских школа, да би остварили ово право, морају да буду држављани Италије, односно чланица Европске уније.

Снежана Симић