Вратити део дугова

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић каже да није најбоље решење да се 1,1 милијарда евра приходованих од продаје "Моби 63" потроши у целини на инвестиције, како је то већ најављено, него да би било пожељно да се део новца искористи за превремену отплату дела страних дугова. Али и за оснивање "другог стуба" пензионе реформе – приватних обавезних пензионих фондова, који би после били у стању и да улажу у пројекте из Националног инвестиционог програма, уместо да то директно чини држава.

"Уколико се очекује буџетски суфицит од око 40 милијарди динара, онда би та средства требало преусмерити на превремено плаћање неких иностраних обавеза, чиме ће се смањити дужничко бреме у наредним годинама када иначе на ред долази отплата знатно већих ануитета по основу страног дуга", прецизирао је Јелашић.

Поводом коментара неких економских стручњака да ће трошење приватизационих прихода од продаје "Моби 63" утицати на инфлацију, гувернер каже: "Преурањено је за НБС да износи оцену у којој мери ће трошење тих пара утицати на инфлацију, јер ће се то знати тек након ребаланса буџета у септембру, када ће се увидом у буџетске ставке јасно видети да ли је држава спремна да смањи, задржи потрошњу на планираном нивоу или ће је евентуално повећати", нагласио је Јелашић. Наглашавајући да ће државни буџет после ребаланса бити права слика и тога како, на шта, у ком обиму и динамици ће се трошити ова средства, односно приватизациони и сви додатни приходи, Јелашић је рекао да "НБС у сваком случају неће седети скрштених руку, уколико оцени да се ствара нови инфлаторни притисак".

Он је указао да ће у том случају НБС бити принуђена да предузме још рестриктивније мере, како би инфлација остала у планираним оквирима.

-----------------------------------------------------------

ТВРДЊЕ МИНИСТРА ФИНАНСИЈА ДИНКИЋА

Инфлација једноцифрена

Српски министар финансија Млађан Динкић изјавио је да ће Србија у овој години имати више од 3,5 милијарди долара страних инвестиција и истакао да је "сад сасвим извесно" и да ће бити остварена пројектована једноцифрена инфлација.

Он је напоменуо да су овогодишње стране инвестиције за две милијарде долара веће у односу на рекордни ниво који је остварен прошле године. "Иако ће у српску привреду ове године ући чак 3,5 милијарди долара инвестиција, што је изнад свих очекивања, верујем да ће се такав тренд наставити и у наредним годинама. Следеће године очекујемо додатне велике инвестиције у енергетици, у сектору осигурања и све више ′гринфилд′ инвестиција", рекао је Динкић.

Динкић је истакао да је у првих седам месеци остварен суфицит буџета од 11,8 милијарди динара, наводећи да су укупни приходи били 259,2 милијарде динара, а расходи 247,4 милијарде динара.

Према његовим речима, сада је потпуно извесно да ће Србија у 2006. години имати више од 1,85 милијарди евра приватизационих прихода, што је далеко више од оптимистичке прогнозе, која се, пре продаје Мобија, кретала између 1,1 и 1,3 милијарде евра. (Бета)

-----------------------------------------------------------

Свако задужен 22.000 динара

"Ниво кредита одобрених физичким лицима премашује 160 милијарди динара, што значи да просечна задуженост по становнику у Србији износи око 22.000 динара", рекао је гувернер Народне банке Србије, Радован Јелашић.

Он напомиње да ако се као мерило узме око два милиона активно запослених људи који зарађују за отплату тих зајмова, онда се задуженост значајно повећава на око 80.000 динара или на близу 1.000 евра по становнику.

Мада су, према овим подацима, у поређењу с другим земљама у окружењу, грађани Србије и даље мање задужени, Јелашић упозорава да се право поређење може направити тек ако се узму у обзир ниво зарада и бруто друштвени производ по становнику, који су у тим земљама већи него у Србији.

При томе гувернер упозорава да грађани морају да буду свесни да се ови кредити морају вратити. Њих неће "појести" инфлација, неће их преузети држава, нити ће им банке "опростити" дугове, пошто банке не кредитирају становништво из свог капитала, већ пре свега новцем депонената, који могу да сачувају и врате само ако наплате новац пласиран у позајмице. "Задуживање преко минуса на текућим рачунима, на које отпада шест до седам одсто од 160 милијарди динара кредита одобрених грађанима, представља најскупље позајмице, које би требало користити само у крајњој нужди", казао је Јелашић.

Мало грађана зна да су прописима банке у потпуности обезбеђене и да се, на пример, стан који кредитно отплаћују не води на њихово име све док не исплате и последњу рату, већ је његов прави власник банка.

Он је додао да би наставак преговора са ЕУ значио побољшање рејтинга земље који је тренутно 2Б минус, више новца и бољи стандард, мање каматне стопе, квалитетније стратешке партнере спремне да инвестирају у Србију на дужи рок. (Танјуг)