Vratiti deo dugova

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da nije najbolje rešenje da se 1,1 milijarda evra prihodovanih od prodaje "Mobi 63" potroši u celini na investicije, kako je to već najavljeno, nego da bi bilo poželjno da se deo novca iskoristi za prevremenu otplatu dela stranih dugova. Ali i za osnivanje "drugog stuba" penzione reforme – privatnih obaveznih penzionih fondova, koji bi posle bili u stanju i da ulažu u projekte iz Nacionalnog investicionog programa, umesto da to direktno čini država.

"Ukoliko se očekuje budžetski suficit od oko 40 milijardi dinara, onda bi ta sredstva trebalo preusmeriti na prevremeno plaćanje nekih inostranih obaveza, čime će se smanjiti dužničko breme u narednim godinama kada inače na red dolazi otplata znatno većih anuiteta po osnovu stranog duga", precizirao je Jelašić.

Povodom komentara nekih ekonomskih stručnjaka da će trošenje privatizacionih prihoda od prodaje "Mobi 63" uticati na inflaciju, guverner kaže: "Preuranjeno je za NBS da iznosi ocenu u kojoj meri će trošenje tih para uticati na inflaciju, jer će se to znati tek nakon rebalansa budžeta u septembru, kada će se uvidom u budžetske stavke jasno videti da li je država spremna da smanji, zadrži potrošnju na planiranom nivou ili će je eventualno povećati", naglasio je Jelašić. Naglašavajući da će državni budžet posle rebalansa biti prava slika i toga kako, na šta, u kom obimu i dinamici će se trošiti ova sredstva, odnosno privatizacioni i svi dodatni prihodi, Jelašić je rekao da "NBS u svakom slučaju neće sedeti skrštenih ruku, ukoliko oceni da se stvara novi inflatorni pritisak".

On je ukazao da će u tom slučaju NBS biti prinuđena da preduzme još restriktivnije mere, kako bi inflacija ostala u planiranim okvirima.

-----------------------------------------------------------

TVRDNjE MINISTRA FINANSIJA DINKIĆA

Inflacija jednocifrena

Srpski ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da će Srbija u ovoj godini imati više od 3,5 milijardi dolara stranih investicija i istakao da je "sad sasvim izvesno" i da će biti ostvarena projektovana jednocifrena inflacija.

On je napomenuo da su ovogodišnje strane investicije za dve milijarde dolara veće u odnosu na rekordni nivo koji je ostvaren prošle godine. "Iako će u srpsku privredu ove godine ući čak 3,5 milijardi dolara investicija, što je iznad svih očekivanja, verujem da će se takav trend nastaviti i u narednim godinama. Sledeće godine očekujemo dodatne velike investicije u energetici, u sektoru osiguranja i sve više ′grinfild′ investicija", rekao je Dinkić.

Dinkić je istakao da je u prvih sedam meseci ostvaren suficit budžeta od 11,8 milijardi dinara, navodeći da su ukupni prihodi bili 259,2 milijarde dinara, a rashodi 247,4 milijarde dinara.

Prema njegovim rečima, sada je potpuno izvesno da će Srbija u 2006. godini imati više od 1,85 milijardi evra privatizacionih prihoda, što je daleko više od optimističke prognoze, koja se, pre prodaje Mobija, kretala između 1,1 i 1,3 milijarde evra. (Beta)

-----------------------------------------------------------

Svako zadužen 22.000 dinara

"Nivo kredita odobrenih fizičkim licima premašuje 160 milijardi dinara, što znači da prosečna zaduženost po stanovniku u Srbiji iznosi oko 22.000 dinara", rekao je guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić.

On napominje da ako se kao merilo uzme oko dva miliona aktivno zaposlenih ljudi koji zarađuju za otplatu tih zajmova, onda se zaduženost značajno povećava na oko 80.000 dinara ili na blizu 1.000 evra po stanovniku.

Mada su, prema ovim podacima, u poređenju s drugim zemljama u okruženju, građani Srbije i dalje manje zaduženi, Jelašić upozorava da se pravo poređenje može napraviti tek ako se uzmu u obzir nivo zarada i bruto društveni proizvod po stanovniku, koji su u tim zemljama veći nego u Srbiji.

Pri tome guverner upozorava da građani moraju da budu svesni da se ovi krediti moraju vratiti. Njih neće "pojesti" inflacija, neće ih preuzeti država, niti će im banke "oprostiti" dugove, pošto banke ne kreditiraju stanovništvo iz svog kapitala, već pre svega novcem deponenata, koji mogu da sačuvaju i vrate samo ako naplate novac plasiran u pozajmice. "Zaduživanje preko minusa na tekućim računima, na koje otpada šest do sedam odsto od 160 milijardi dinara kredita odobrenih građanima, predstavlja najskuplje pozajmice, koje bi trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi", kazao je Jelašić.

Malo građana zna da su propisima banke u potpunosti obezbeđene i da se, na primer, stan koji kreditno otplaćuju ne vodi na njihovo ime sve dok ne isplate i poslednju ratu, već je njegov pravi vlasnik banka.

On je dodao da bi nastavak pregovora sa EU značio poboljšanje rejtinga zemlje koji je trenutno 2B minus, više novca i bolji standard, manje kamatne stope, kvalitetnije strateške partnere spremne da investiraju u Srbiju na duži rok. (Tanjug)