Нема пара за веће плате и пензије

То што се од ММФ-а тражи одобрење за повећање пензија и плата у јавном сектору – куцање је на отворена врата. Они нису против тога уз услов да знају одакле су за то обезбеђене паре. У првом кварталу дефицит је на планираном нивоу, нема додатних прихода, а у меморандуму пише да је то могуће ако буде екстраприхода. На столу је неколико предлога за индексирање, а новац ће одлучити о крајњем исходу. Кључно је да ли ће се држава задуживати у земљи или у иностранству да би финансирала потрошњу – рекао је јуче гувернер у оставци Радован Јелашић на конференцији за новинаре на којој је било речи о актуелним монетарним и макроекономским кретањима.

Према његовим речима дефинисање тога како и када ће се изаћи из замрзавања плата и пензија до краја 2010. кључно је и са становишта даљег планирања монетарне политике. Јелашић је подсетио да се држава обавезала да се издаци за пензије са 13 смање на 10 одсто БДП-а, а зараде у јавном сектору са 10 на осам одсто до 2015. године.

– Србија може да бира. Замрзавање плата и пензија значи задржавање инфлације на стопи чак и мањој од пет одсто до краја године, такође и даље смањење референтне каматне стопе, не повећава се јавни дуг, а последично смањује се премија ризика што омогућава да се држава, али и приватни сектор јефтиније задужује. Повећање зарада и пензија без повећања буџетских прихода значи све супротно од наведеног – оценио је Јелашић.

Он је поздравио најаву доношења закона о фискалној одговорности, али је нагласио да је потребно и формирање фискалног савета, чија ће основна надлежност бити да јавно саопшти ко није испоштовао договорена фискална ограничења. Раније је НБС предлагала да се у Уставу Србије јасно напише који ниво годишњег буџетског дефицита и укупног јавног дуга не сме да се пређе, али да тај предлог није усвојен. Зато је да би се обезбедила ефикасност примене закона о фискалној одговорности потребно оснивање фискалног савета, у коме ће седети одговорни људи, нагласио је Јелашић.

Осврћући се на грчку кризу и њене последице Јелашић је упоредио висину јавног дуга у БДП-у земаља у региону, као и учешће трошкова камата у БДП-у.

– Грчки јавни дуг износи 115 одсто БДП-а, а на камате иде пет одсто БДП-а. Поређења ради мађарски јавни дуг је 78,3 одсто БДП-а, а камате достижу готово пет одсто као и код Грчке. То је зато што се Грчка задуживала под повољнијим условима него Мађарска која није чланица монетарне уније. Значи да није важно само колики је дуг, већ и како се финансира – рекао је Јелашић.

Држава дефицит наставља да финансира већим делом издавањем трезорских записа, а пре два дана државне обвезнице с доспећем од шест месеци продате су по стопи од 8,84 одсто што је донедавни гувернер НБС-а оценио као веома повољно за државу.

Иначе, у првом тромесечју економска активност има благи раст. Раст БДП-а се највећим делом заснива на ниској бази из прошле године, али и расту јавне потрошње, док је на то у мањој мери утицао нето извоз.

Ј. Рабреновић