Nema para za veće plate i penzije

To što se od MMF-a traži odobrenje za povećanje penzija i plata u javnom sektoru – kucanje je na otvorena vrata. Oni nisu protiv toga uz uslov da znaju odakle su za to obezbeđene pare. U prvom kvartalu deficit je na planiranom nivou, nema dodatnih prihoda, a u memorandumu piše da je to moguće ako bude ekstraprihoda. Na stolu je nekoliko predloga za indeksiranje, a novac će odlučiti o krajnjem ishodu. Ključno je da li će se država zaduživati u zemlji ili u inostranstvu da bi finansirala potrošnju – rekao je juče guverner u ostavci Radovan Jelašić na konferenciji za novinare na kojoj je bilo reči o aktuelnim monetarnim i makroekonomskim kretanjima.

Prema njegovim rečima definisanje toga kako i kada će se izaći iz zamrzavanja plata i penzija do kraja 2010. ključno je i sa stanovišta daljeg planiranja monetarne politike. Jelašić je podsetio da se država obavezala da se izdaci za penzije sa 13 smanje na 10 odsto BDP-a, a zarade u javnom sektoru sa 10 na osam odsto do 2015. godine.

– Srbija može da bira. Zamrzavanje plata i penzija znači zadržavanje inflacije na stopi čak i manjoj od pet odsto do kraja godine, takođe i dalje smanjenje referentne kamatne stope, ne povećava se javni dug, a posledično smanjuje se premija rizika što omogućava da se država, ali i privatni sektor jeftinije zadužuje. Povećanje zarada i penzija bez povećanja budžetskih prihoda znači sve suprotno od navedenog – ocenio je Jelašić.

On je pozdravio najavu donošenja zakona o fiskalnoj odgovornosti, ali je naglasio da je potrebno i formiranje fiskalnog saveta, čija će osnovna nadležnost biti da javno saopšti ko nije ispoštovao dogovorena fiskalna ograničenja. Ranije je NBS predlagala da se u Ustavu Srbije jasno napiše koji nivo godišnjeg budžetskog deficita i ukupnog javnog duga ne sme da se pređe, ali da taj predlog nije usvojen. Zato je da bi se obezbedila efikasnost primene zakona o fiskalnoj odgovornosti potrebno osnivanje fiskalnog saveta, u kome će sedeti odgovorni ljudi, naglasio je Jelašić.

Osvrćući se na grčku krizu i njene posledice Jelašić je uporedio visinu javnog duga u BDP-u zemalja u regionu, kao i učešće troškova kamata u BDP-u.

– Grčki javni dug iznosi 115 odsto BDP-a, a na kamate ide pet odsto BDP-a. Poređenja radi mađarski javni dug je 78,3 odsto BDP-a, a kamate dostižu gotovo pet odsto kao i kod Grčke. To je zato što se Grčka zaduživala pod povoljnijim uslovima nego Mađarska koja nije članica monetarne unije. Znači da nije važno samo koliki je dug, već i kako se finansira – rekao je Jelašić.

Država deficit nastavlja da finansira većim delom izdavanjem trezorskih zapisa, a pre dva dana državne obveznice s dospećem od šest meseci prodate su po stopi od 8,84 odsto što je donedavni guverner NBS-a ocenio kao veoma povoljno za državu.

Inače, u prvom tromesečju ekonomska aktivnost ima blagi rast. Rast BDP-a se najvećim delom zasniva na niskoj bazi iz prošle godine, ali i rastu javne potrošnje, dok je na to u manjoj meri uticao neto izvoz.

J. Rabrenović