ПУЧ У АШХАБАДУ

Оставши без Њазова, пет милиона Туркмена суочено је с питањем ко ће заменити напрасно преминулог диктатора? Као владар, Њазов је утеривао страх, тиме што је прописао строга правила по којима се у Туркменистану мора живети. Али, одредивши сам све, пропустио је ипак да реши и ребус своје смрти. Није утврдио механизам, којим би се олакшао задатак постхумног преноса његове власти.

У створеним околностима, устав Туркменистана није од велике помоћи. Прво, апсолутизмом Њазова закону земље одузет је углед. Политичка "елита" (има ли, заиста, камарила било којих послушника, па и туркменских, морално право да себе назива елитом!?) – "зна" да су туркменски закони љуштуре лишене садржаја. Друго, уколико и помиње изборе, туркменски устав их се дотиче сасвим неодређено. Као неке далеке могућности, с којом се уистину ретко рачуна.

Тачно је једино да је све то скупа веран израз туркменске стварности. Једини икада практиковани председнички избори одржани су 1992, када је власт у Ашхабаду заувек предата Њазову. А једини избори за Меџлис (парламент) одржани су 1994. – када је за 50 места у дому конкурисао 51 кандидат!

Избор шефа државе прошао је без примопредаје овлашћења. Председничком победом Њазова (99,5 одсто гласова "за"!), преименована је једино његова титула – првог секретара ЦК КП Туркменистана, у председничку. Могло би се рећи да је то био више него скромни данак нестанку СССР, једном сасвим другачијем свету и инерцијом наметнутој потреби да се и Туркменистан "демократизује".

Могућно је да се Њазов устручавао помисли на смрт. У сваком случају, туркменски устав не помиње такав догађај, предвиђајући могућни узрок смене у врху. Уместо евентуалне смрти шефа државе, закон претпоставља ситуацију у којој он "из неких разлога није у стању да даље извршава дужности" – те га, у таквом случају, на кратко замењује председник Меџлиса. У року од два месеца, спикер парламента је онда дужан да сазове председничке изборе.

Уместо "механизмом", ланац догађаја у вези са сменом на власти покренут је међутим "мртвом руком" апсолутизма – "методологијом Њазова". Почет је пучем унутар "елите".

Овлашћења шефа државе нису препуштена шефу Меџлиса. Шеф Меџлиса Атајев, оптужен је и подвргнут истрази. Мада, без подробности о врсти кривице. Уместо поступка по уставу – експресно је промењен устав. А апсолутна власт "вечног Њазова" поверена је на чување Гурбангулију Бердимухамедову, заменику председника владе Туркменистана.

"Привремено", до избора 11. фебруара.

Осим тога, уклоњен је параграф, који одређује да вршилац дужности председника не може бити кандидат на председничким изборима.

Њазов је умро напрасно, али ово туркменско престројавање позиција у трци за власт уследило је нимало спорије, дословно већ у тренутку смрти диктатора. Демонстрирано је доласком Бердимухамедова на место председника одбора за сахрану шефа државе.

Није реткост да "вест за насловну страну" не лежи у правилима укопа, већ да је наслов дана име укопног церемонијал-мајстора. Појава Бердимухамедова (тврди се, ванбрачног сина преминулог шефа државе) говори о трци која предстоји. Осим Туркменима, да ли промена која ће се ускоро озваничити "демократским" изборима новог шефа државе (у трци су чак шесторица кандидата) може још икоме бити важна?

Уместо одговора, ту би требало навести податак о туркменским резервама гаса, оне су пете у свету и највеће у централној Азији. Или, навести закључак, да су туркменске испоруке гаса Русији заправо алфа и омега руског махања свету енергетском политиком. Пресецање напајања "Гаспрома" из Туркменистана сместа би угрозило руске испоруке гаса Европи. Уз одговарaјуће политичке и друге последице. И треће, гас из Туркменистана жарко желе још САД и Кина, после чега, у случају да оне у томе успеју сигурно не би било туркменског гаса за Русију.

Дакле, физичким нестанком, Њазов није можда отворио пут промени карактера туркменске власти колико обновљеној борби Русије да сачува, а Запада и Кине, да освоје Туркменистан. У том смислу, ако је досад било важно пратити ко сахрањује Њазова, одсад је важно следити за судбином његових руских уговора. Једна једина промењена јота у параграфу с туркменским обавезама дугорочних испорука гаса Москви, могла би указати да је у Ашхабаду владар, решен да коначно мења страну. Укључујући и ризик преузетих последица.