Дужничка криза опет прети

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка
Бри­сел, 15. ма­ја – Крат­ко­трај­ну еуфо­ри­ју ко­ја је пра­ти­ла од­лу­ку ЕУ да по­мог­не ста­бил­ност Грч­ке и чи­та­ве евро­зо­не са 750 ми­ли­јар­ди евра по­но­во је за­ме­ни­ла стреп­ња, а евро је на­ста­вио пад вред­но­сти у од­но­су на аме­рич­ки до­лар до­сти­жу­ћи ре­корд­но ни­ских 1,24 до­ла­ра за евро. Евро је до­сти­гао нај­ни­жу вред­ност у по­след­њих 18 ме­се­ци, што се об­ја­шња­ва стра­хо­ва­њи­ма да ме­ре штед­ње ко­је су об­ја­ви­ле зе­мље у ду­жнич­кој кри­зи мо­гу за­у­ста­ви­ти еко­ном­ски раст. Та­ко­ђе, ин­ве­сти­то­ри су скеп­тич­ни да зе­мље у кри­зи уоп­ште мо­гу ефи­ка­сно спро­ве­сти пред­ви­ђе­не ме­ре упр­кос јав­ним про­те­сти­ма не­за­до­вољ­них гра­ђа­на.

До­дат­ну зеб­њу унео је пр­ви чо­век Дој­че бан­ке Јо­зеф Акер­ман ко­ји је из­нео сум­ње у по­гле­ду спо­соб­но­сти Ати­не да от­пла­ти хит­не зај­мо­ве ко­ји су јој одо­бре­ни. „Ка­ко вре­ме про­ла­зи, све ви­ше сум­њам да ће Грч­ка би­ти у ста­њу да то по­стиг­не”, ка­зао је Акер­ман. Он је ипак оце­нио да евро­зо­на мо­ра да по­гу­ра Грч­ку на­пред, јер би се, у про­тив­ном, го­то­во си­гур­но кри­за пре­ли­ла у дру­ге зе­мље европ­ске мо­не­тар­не уни­је.

Из ка­би­не­та не­мач­ке кан­це­лар­ке Ан­ге­ле Мер­кел сти­гла је по­ру­ка ко­ја на­во­ди на за­кљу­чак да су Акер­ма­но­ве тврд­ње ипак пре­ви­ше пе­си­ми­стич­не. „Са­ве­зна вла­да не ви­ди у овом тре­нут­ку ни­је­дан раз­лог да се спе­ку­ли­ше са та­квим сце­на­ри­ом”, са­оп­штио је ка­би­нет Мер­ке­ло­ве. У не­мач­ком из­да­њу „Фај­нен­шел тај­мса” на­ве­де­но је да су Акер­ма­но­ве тврд­ње не са­мо опа­сне, већ и пре­те­ра­не. Те­шко је, ме­ђу­тим, у пот­пу­но­сти не­ги­ра­ти ње­го­ве тврд­ње да ће Ати­на би­ти у ве­ли­ком про­бле­му да вра­ти ду­го­ве ко­ји су на­ра­сли на ви­ше од 300 ми­ли­јар­ди евра.

(/slika2)Еко­ном­ски ана­ли­ти­ча­ри ко­ји се ба­ве тр­жи­штем упо­зо­ри­ли су да ме­ре штед­ње ко­је су про­гла­си­ле Грч­ка, Пор­ту­га­ли­ја и Шпа­ни­ја мо­гу не­га­тив­но да ути­чу на гло­бал­ни при­вред­ни раст. Ин­ве­сти­то­ри су, та­ко­ђе, за­бри­ну­ти и сум­ња­ју у ефи­ка­сност фи­нан­сиј­ског па­ке­та ЕУ и ММФ-а вред­ног 750 ми­ли­јар­ди евра, стра­ху­ју­ћи да ће се упр­кос огром­ној су­ми нов­ца грч­ка кри­за пре­ли­ти у Пор­ту­га­ли­ју, Шпа­ни­ју и Ир­ску ко­је сма­тра­ју нај­у­гро­же­ни­јим тр­жи­шти­ма.

Бер­зан­ски ин­дек­си ши­ром Евро­пе по­спе­шу­ју ове сум­ње, јер је та­ко­зва­ни шпан­ски ин­декс опао за 6,6 од­сто, фран­цу­ски за 4,6 од­сто, док су бри­тан­ски и не­мач­ки ин­дек­си за­бе­ле­жи­ли пад од 3,1 од­сто. Ак­ци­је европ­ских ба­на­ка ју­че су пре­тр­пе­ле те­жак уда­рац и го­то­во све су при­ја­ви­ле знат­не гу­бит­ке. Ана­ли­ти­ча­ри твр­де да је фи­нан­сиј­ски па­кет ко­ји је одо­брен про­шлог по­не­дељ­ка по­мо­гао да се тр­жи­ште сми­ри, али да је опет пре­вла­дао страх од ши­ре­ња ду­жнич­ке кри­зе у евро­зо­ни.

Но­ви при­ти­сак на евро и мо­не­тар­ну уни­ју мо­гао би да има за по­сле­ди­цу да не­ке др­жа­ве ко­је се опи­ру пред­ло­гу Европ­ске ко­ми­си­је о ко­ор­ди­ни­ра­њу на­ци­о­нал­них бу­џе­та ипак при­хва­те план ко­ји су у сре­ду из­не­ли пред­сед­ник ЕК Жо­зе Ма­ну­ел Ба­ро­зо и Оли Рен, ко­ме­сар за еко­ном­ске и мо­не­тар­не по­сло­ве. Не­ко­ли­ко др­жа­ва ЕУ ни­су за­до­вољ­не пред­ло­гом да ЕК пре­у­зме кон­тро­лу над њи­хо­вим на­ци­о­нал­ним бу­џе­том и та­ко оја­ча­ју фи­скал­ну ди­сци­пли­ну, сма­тра­ју­ћи то по­вре­дом су­ве­ре­ни­те­та, али страх од фи­нан­сиј­ског ко­лап­са мо­гао би уско­ро да пре­вла­да њи­хов по­нос.

Пред­лог ЕК пред­ви­ђа санк­ци­је за др­жа­ве ко­је се не бу­ду при­др­жа­ва­ле бу­џет­ских пра­ви­ла у ЕУ. Ко­ми­си­ја је та­ко­ђе пред­ло­жи­ла да се пред­ви­ђе­ни рок од три го­ди­не за кре­дит­ну по­моћ од 750 ми­ли­јар­ди евра про­ду­жи на нео­гра­ни­че­но вре­ме. Огром­ни ду­го­ви, ви­сок бу­џет­ски де­фи­цит, ни­зак еко­ном­ски раст и раст не­за­по­сле­но­сти глав­ни су узро­ци ду­жнич­ке кри­зе у евро­зо­ни. Пра­ви­ла ЕУ на­ла­жу да бу­џет­ски де­фи­цит не сме да пре­ла­зи три од­сто БДП-а, док др­жав­ни дуг не сме да пре­ма­ши 60 од­сто БДП-а, али прак­са је по­ка­за­ла да се све­га не­ко­ли­ко др­жа­ва ЕУ при­др­жа­ва­ло ових пра­ви­ла, док је ве­ћи­на про­би­ла ове ли­ми­те.

В. Јо­ка­но­вић