Реформа правосуђа није Гордијев чвор

Ре­фор­ма пра­во­су­ђа ни­је Гор­ди­јев чвор, али ни­је ни јед­но­став­на. Гре­шке се мо­гу ис­пра­ви­ти. Европ­ска ко­ми­си­ја има за­мер­ке, али оне ни­су нео­т­кло­њи­ве.

Ре­фор­ма пра­во­су­ђа је огро­ман по­сао. Мре­жа су­до­ва је про­ме­ње­на го­то­во из те­ме­ља, а из­бор нај­бо­љих кан­ди­да­та за су­ди­је ни­је лак по­сао. Ис­пра­вља­ње гре­ша­ка не под­ра­зу­ме­ва кр­ше­ње за­ко­на, већ тра­же­ње на­чи­на да се уоче­ни про­пу­сти пре­ва­зи­ђу и да се сви про­бле­ми ре­ше на ра­ци­о­на­лан на­чин.

Ако је на­пра­вље­на гре­шка у про­це­ни бро­ја по­тре­бих су­ди­ја, не­по­треб­но је тра­жи­ти крив­ца за то. Исти­на је да ни­је све­јед­но оним до­брим кан­ди­да­ти­ма ко­ји ни­су иза­бра­ни са­мо за­то што при­ли­ком оп­штег из­бо­ра ни­је би­ло до­вољ­но ме­ста, а ко­ји ће ве­ро­ват­но би­ти иза­бра­ни на до­пун­ском и до­дат­ном кон­кур­су.

У овом тре­нут­ку Ср­би­ја има 185 су­ди­ја ма­ње не­го што тре­ба да их има по нај­но­ви­јим про­це­на­ма. Ви­шем су­ду у Бе­о­гра­ду не­до­ста­је 25 су­ди­ја, а Пр­вом основ­ном су­ду у Бе­о­гра­ду чак 31. На до­пун­ском кон­кур­су би­ће иза­бран 81 су­ди­ја, а на до­дат­ном још 104. Тај по­сао ће Ви­со­ки са­вет суд­ства за­вр­ши­ти то­ком ле­та.

Кри­ти­ке јав­но­сти и по­је­ди­них по­ли­ти­ча­ра тр­пе и иза­бра­не и не­и­за­бра­не су­ди­је, као и они ко­ји су те­ме­ље ре­фор­ме по­ста­ви­ли за­ко­ни­ма, али и они ко­ји су над­ле­жни да те за­ко­не до­след­но спро­во­де. У та­квој ат­мос­фе­ри ни­је ла­ко ра­ди­ти и до­но­си­ти од­лу­ке.

Срп­ски су­до­ви ра­де и су­де, иако још ни­је све на свом ме­сту. Европ­ска ко­ми­си­ја до­ла­зи кра­јем ма­ја у Бе­о­град, а у ње­ним за­мер­ка­ма не тре­ба тра­жи­ти по­вод за из­ја­ве да „ре­фор­ма ни­је ус­пе­ла”.

Циљ је да про­цес ре­фор­ме бу­де успе­шно за­вр­шен, ка­ко је из­ја­ви­ла ми­ни­стар­ка прав­де Сне­жа­на Ма­ло­вић, а европ­ски струч­ња­ци ће у то­ме по­мо­ћи срп­ским вла­сти­ма.

Сле­де­ће не­де­ље оче­ку­је се и пр­ви зва­нич­ни са­ста­нак ми­ни­стар­ке прав­де са пред­став­ни­ци­ма Дру­штва су­ди­ја Ср­би­је.

Устав­ни суд Ср­би­је та­ко­ђе ра­ди свој по­сао. На­ја­вље­но је да ће пр­ва сед­ни­ца, на ко­јој ће се од­лу­чи­ва­ти о жал­ба­ма не­и­за­бра­них су­ди­ја, би­ти одр­жа­на већ сле­де­ће не­де­ље. Зах­тев Ви­со­ког са­ве­та суд­ства да се са тим од­лу­чи­ва­њем за­ста­не док се не на­пи­шу сва обра­зло­же­ња оце­њен је као нео­сно­ван. Иако је Ви­со­ки са­вет нај­ви­ше суд­ско те­ло, тре­ба зна­ти да је оно пред Устав­ним су­дом са­мо стран­ка у по­ступ­ку, као што је ту­жи­лац са­мо стран­ка у по­ступ­ку пред су­дом.

За­ко­но­дав­ци ни­су пред­ви­де­ли прав­ни лек за не­и­за­бра­не су­ди­је јер „су­диј­ска ду­жност пре­ста­је су­ди­ја­ма ко­је ни­су иза­бра­не по си­ли за­ко­на”. Исти­на је да ниг­де не пи­ше да они има­ју пра­во на по­је­ди­нач­на обра­зло­же­ња, у ко­ји­ма ће би­ти на­пи­са­ни и обра­зло­же­ни кон­крет­ни раз­ло­зи због ко­јих од­ре­ђе­ни су­ди­ја ни­је иза­бран, али се по­ка­за­ло да су кон­крет­ни раз­ло­зи нео­п­ход­ни да би мо­гло да се кре­не да­ље. На при­мер, ко­ле­ги­ју­ми су­до­ва из­ја­шња­ва­ли су се о кан­ди­да­ти­ма ко­ји су се при­ја­ви­ли на до­пун­ски кон­курс, а да при том ни­су има­ли ин­фор­ма­ци­је о то­ме због че­га ти кан­ди­да­ти ни­су иза­бра­ни у де­цем­бру. То не зна­ју ни са­ми кан­ди­да­ти, осим оних ко­ји „са­ми нај­бо­ље зна­ју шта су ра­ди­ли”.

Зна­тан број бив­ших су­ди­ја ни­је иза­бран због не­до­стој­но­сти, али су са њи­ма у истом ко­шу и они ко­ји су би­ли до­стој­ни. Тек са по­је­ди­нач­ним обра­зло­же­њи­ма мо­же да се по­стиг­не раз­два­ја­ње жи­та од ку­ко­ља, али по­је­ди­нач­на обра­зло­же­ња ни­су пред­ви­ђе­на за­ко­ном. Ни­су ни за­бра­ње­на, па је Ви­со­ки са­вет суд­ства ипак из­гла­сао од­лу­ку да се она на­пи­шу у ви­ду од­го­во­ра на жал­бе не­и­за­бра­них кан­ди­да­та Устав­ном су­ду. Бив­ше су­ди­је их не­ће до­би­ти на кућ­не адре­се, али ће мо­ћи да их ви­де у пред­ме­ти­ма пред Устав­ним су­дом. До са­да је том су­ду до­ста­вљен 61 по­је­ди­нач­ни од­го­вор Ви­со­ког са­ве­та на жал­бе.

Са­мо струч­не за­мер­ке и кон­струк­тив­ни пред­ло­зи от­кло­ни­ће не­до­стат­ке у ре­фор­ми пра­во­су­ђа, ко­ја ни­је ни мо­гла би­ти са­вр­ше­на с об­зи­ром на обим свих по­сло­ва у том про­це­су. Све ла­ич­ке и по­ли­тич­ке кри­ти­ке про­це­са ре­фор­ме још су пре­у­ра­ње­не, али су у од­ре­ђе­ним кру­го­ви­ма очи­глед­но нео­п­ход­не.

У на­ме­ри да дис­кре­ди­ту­ју у јав­но­сти љу­де ко­ји до­но­се су­штин­ске од­лу­ке у про­це­су ре­фор­ме пра­во­су­ђа, не­ки по­ли­ти­ча­ри су чак при­бе­гли и нео­вла­шће­ном сни­ма­њу слу­жбе­них раз­го­во­ра. Нај­лак­ше је про­из­во­ди­ти афе­ре. Тај срп­ски спе­ци­ја­ли­тет не­ће по­мо­ћи ус­по­ста­вља­њу ефи­ка­сног и не­за­ви­сног суд­ства, у ко­је тре­ба да има­ју по­ве­ре­ња и гра­ђа­ни Ср­би­је и стра­ни ин­ве­сти­то­ри. Ула­зак на­ше зе­мље у Европ­ску уни­ју зах­те­ва од­го­вор­ност, по­у­зда­ност и прав­ну си­гур­ност.

Алек­сан­дра Пе­тро­вић

------------------------------------------------------------------------------------

Јан­ко­вић по­кре­нуо по­сту­пак о за­ко­ни­то­сти од­лу­ка ВСС

Ре­пу­блич­ки за­ступ­ник гра­ђа­на Са­ша Јан­ко­вић из­ја­вио је ју­че Тан­ју­гу да је по­чет­ком ма­ја по­кре­нуо по­сту­пак кон­тро­ле за­ко­ни­то­сти од­лу­ка Ви­со­ког са­ве­та суд­ства при­ли­ком ре­и­збо­ра су­ди­ја ко­јим се не­ће пре­ју­ди­ци­ра­ти по­сту­пак ко­ји је у то­ку пред Устав­ним су­дом Ср­би­је. „Устав­ни суд је тај ко­ји тре­ба да ка­же да ли је сва­ки кан­ди­дат тре­ба­ло да бу­де иза­бран и да ли су пра­ва кан­ди­да­та при­ли­ком из­бо­ра на су­диј­ске функ­ци­је по­вре­ђе­на”, ре­као је Јан­ко­вић.

Он је об­ја­снио да у по­ступ­ку ко­ји је по­кре­нуо као ом­буд­сман не ула­зи у пи­та­ње из­бо­ра на су­диј­ску функ­ци­ју већ да ли су се при­ли­ком из­бо­ра над­ле­жни при­др­жа­ва­ли на­че­ла до­бре упра­ве. „Упи­тао сам за­што кан­ди­да­ти ко­ји ни­су иза­бра­ни, у ре­ше­њи­ма ко­ја су до­би­ли, не­ма­ју по­у­ку о прав­ном ле­ку, за­тим да ли им је да­та мо­гућ­ност да се из­ја­сне о окол­но­сти­ма ко­је опо­вр­га­ва­ју прет­по­став­ку да ис­пу­ња­ва­ју услов за из­бор и за­што ни­су на­ве­де­не чи­ње­ни­це ко­је су слу­жи­ле за оба­ра­ње те прет­по­став­ке, као и да ли је во­ђе­но ра­чу­на о рав­но­мер­ној за­сту­пље­но­сти на­ци­о­нал­них ма­њи­на при­ли­ком из­бо­ра”, об­ја­снио је Јан­ко­вић.

Јан­ко­вић ка­же да овим по­ступ­ком, и ако се утвр­ди да су по­сто­ја­ли про­пу­сти, он не­ће пре­ју­ди­ци­ра­ти од­лу­ку Устав­ног су­да ко­ји ра­ди свој део по­сла.

За­штит­ник гра­ђа­на је ис­та­као да је огром­но ин­те­ре­со­ва­ње за акт ко­јим је по­кре­нут овај по­сту­пак и да ће за­то он би­ти до­сту­пан на сај­ту ом­буд­сма­на у по­не­де­љак.

За­штит­ни­ку гра­ђа­на је при­сти­гло 134 при­ту­жби оних ко­ји ни­су иза­бра­ни на су­диј­ску функ­ци­ју.

Тан­југ