Телеком чека прави позив

Те­ле­ком „Ср­би­ја” не­ће би­ти про­дат по сва­ку це­ну и не би­ло ко­ме, нај­но­ви­ја је по­ру­ка ко­ју је пре­ми­јер Мир­ко Цвет­ко­вић упу­тио јав­но­сти по­при­лич­но по­де­ље­ној око то­га да ли про­да­ти или не ово, тре­нут­но, нај­про­фи­та­бил­ни­је пред­у­зе­ће. Ком­па­ни­ја је про­шле го­ди­не има­ла про­фит од око 160 ми­ли­о­на евра ко­ји је био за чак 200 од­сто ве­ћи не­го 2008. го­ди­не и то је нај­бо­љи ре­зул­тат од осни­ва­ња.

– Ва­жно је да по­ну­да бу­де аде­кват­на – и по це­ни, и по ква­ли­те­ту по­ну­ђа­ча. Про­да­ће­мо Те­ле­ком уко­ли­ко ова два усло­ва бу­ду за­до­во­ље­на. Ова ком­па­ни­ја не­ма мо­гућ­ност да оста­не у др­жав­ним ру­ка­ма, а да бу­де ефи­ка­сна, ре­као је Цвет­ко­вић.

Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, ово су по­след­њи тре­ну­ци ка­да мо­ра да се про­ме­ни вла­снич­ка струк­ту­ра у тој ком­па­ни­ји, ка­ко би она, у вре­ме­ну ко­је сле­ди, мо­гла да се но­си са кон­ку­рен­ци­јом.

С об­зи­ром на то да др­жа­ва ни „Га­ле­ни­ку” ни­је хте­ла да да по­што-по­то и би­ло ко­ме, ова пре­ми­је­ро­ва из­ја­ва до­би­ја на те­жи­ни. Ипак, по­што је усле­ди­ла на­кон то­га што је са­мо јед­на ком­па­ни­ја да­ла по­ну­ду да бу­де при­ва­ти­за­ци­о­ни са­вет­ник у по­слу про­да­је Те­ле­ко­ма за мно­ге је сиг­нал да, за­пра­во, у овом тре­нут­ку и не­ће би­ти ве­ли­ке ту­че за Те­ле­ком и да је др­жа­ва то, на ова­кав по­сред­ни на­чин, при­ми­ла к зна­њу.

Ина­че, са­да је на по­те­зу Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја, од­но­сно ко­ми­си­ја за спро­во­ђе­ње про­да­је, ко­ја ове сед­ми­це тре­ба да од­лу­чи да ли ће при­хва­ти­ти да „Си­ти­груп” бу­де при­ва­ти­за­ци­о­ни са­вет­ник или ће ува­жи­ти ар­гу­мен­те да су они у су­ко­бу ин­те­ре­са јер су већ бро­кер по­тен­ци­јал­ног куп­ца ком­па­ни­је Дој­че Те­ле­ком.

То што је на­ци­о­нал­на те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­на ком­па­ни­ја про­шле го­ди­не има­ла ре­кор­дан про­фит као да је на­но­во на­мет­ну­ло те­му да ли се про­да­јом „злат­не ко­ке” за­пра­во гу­би и да ли се тај но­вац ко­ји је, ина­че, на­ме­њен из­град­њи пу­те­ва мо­же на­до­ме­сти­ти на дру­ги на­чин – кре­ди­ти­ма или еми­то­ва­њем об­ве­зни­ца. Ако се узме у об­зир да се у јав­но­сти шпе­ку­ли­са­ло да је Дој­че Те­ле­ком за 40 од­сто ак­ци­ја ко­ји му омо­гу­ћа­ва­ју да стиг­не до ве­ћин­ског па­ке­та спре­ман да пла­ти 800 ми­ли­о­на евра про­из­и­ла­зи да се Те­ле­ком про­да­је по це­ни про­фи­та за са­мо пет го­ди­на, а да се до­брог при­хо­да трај­но од­ри­че­мо.

Кон­сул­тант за стра­на ула­га­ња Мах­муд Бу­ша­тли­ја ка­же да је бе­сми­сле­но про­да­ва­ти Те­ле­ком. Јер, са­мо про­фит мо­бил­не те­ле­фо­ни­је су, ка­же, си­гур­но 200 ми­ли­о­на евра. Рас­хо­ди су на фик­сној те­ле­фо­ни­ји, а ис­ка­зу­ју се за­јед­но због кон­со­ли­до­ва­ног би­лан­са.

– Ми про­да­је­мо да би за­че­пи­ли ру­пу, а од­ри­че­мо се си­гур­них при­хо­да. Тај из­нос мо­же да се на­до­ме­сти из кре­ди­та. Ов­де је ство­ре­но уве­ре­ње да је срет­на са­мо она др­жа­ва ко­ја не­ма имо­ви­ну, па нај­ве­ћи по­је­ди­нач­ни ак­ци­о­нар у САД је др­жа­ва, не­ма ве­ли­ког сек­то­ра у ко­ме не­ма ак­ци­је, сма­тра овај кон­сул­тант.

По ње­го­вим ре­чи­ма ми не мо­же­мо да про­блем не­до­стат­ка нов­ца ре­ши­мо еми­то­ва­њем ду­го­роч­них об­ве­зни­ца из про­стог раз­ло­га јер за вра­ћа­ња тре­ба има­ти ду­го­ро­чан план.

– Ако оне до­спе­ва­ју за 20 го­ди­на, у по­чет­ку пла­ћа­те при­нос, а на­кон 20 го­ди­на глав­ни­цу та­ко да он­да мо­ра­те узе­ти кре­дит ко­ји ће­те от­пла­ћи­ва­ти 10-20 го­ди­на што зна­чи да већ са­да мо­ра­те има­ти план за вра­ћа­ње на 30-40 го­ди­на. Зна­чи већ са­да се ду­го­ви аку­му­ли­ра­ју. Наш јав­ни дуг се на ду­ги рок по­ве­ћа­ва. Ево, вла­да је ММФ-у на­ја­ви­ла да ће про­блем ре­сти­ту­ци­је ре­ши­ти об­ве­зни­ца­ма што исто зна­чи за­ду­жи­ва­ње на тај пе­ри­од. Ми и са­да има­мо ве­ли­ки јав­ни дуг, је­сте да је ма­ли пре­ма БДП, али то ни­је је­ди­ни кри­те­ри­јум. При том, јав­ни дуг пла­ћа­ју гра­ђа­ни, не тај­ку­ни јер не пла­ћа­ју по­рез ов­де, об­ја­шња­ва овај са­го­вор­ник до­да­ју­ћи да др­жа­ва и по­сто­је­ћа сред­ства не упо­тре­бља­ва.

Др­жа­ва, на при­мер, и са­да има на рас­по­ла­га­њу око 1,2 ми­ли­јар­де евра кре­ди­та за Ко­ри­дор 10 ко­ја ни­су ис­ко­ри­шће­на, а због та­квог од­но­са пре­ма одо­бре­ним кре­ди­ти­ма Свет­ска бан­ка је де­лом иза­шла из фи­нан­си­ра­ња оби­ла­зни­це око Ди­ми­тров­гра­да.

(/slika2)– Др­жа­ва мо­ра да при­ву­че при­ват­не па­ре у ин­фра­струк­ту­ру. Она мо­ра да се за­ду­жу­је та­ко да јој то ра­ди че­га се за­ду­жу­је ка­сни­је обез­бе­ди про­фит. Др­жа­ва сад ни­је оспо­со­бље­на да за­ра­ди или бар да рас­те­ре­ти са се­бе со­ци­јал­не фон­до­ве по­пут пен­зи­ја. Знам да су јав­на пред­у­зе­ћа због фи­нан­си­ра­ња др­жа­ве њи­хо­во бол­но ме­сто, али ми са­да за­ду­жу­је­мо на­ред­не ге­не­ра­ци­је

Бу­ша­тли­ја сма­тра да је „Си­ти­груп” у су­ко­бу ин­те­ре­са јер ра­ди за обе стра­не и да због то­га мо­ра би­ти дис­ква­ли­фи­ко­ван. Ако не­ко у Вла­ди, ка­же, на­ви­ја за Дој­че Те­ле­ком мо­ра да зна да тај тен­дер мо­ра да пад­не. А на пи­та­ње ко ће да га обо­ри кад не­ма кон­ку­рен­ци­ју дру­гог са­вет­ни­ка да се бу­ни, од­го­ва­ра др­жав­ни пра­во­бра­ни­лац.

– Мно­го је озбиљ­ни­ји про­блем што се код нас афир­ми­сао си­стем јед­не по­ну­де што је не­при­хва­тљи­во јер тен­дер под­ра­зу­ме­ва тр­жи­шну утак­ми­цу.

Ви­сок про­фит Те­ле­ко­ма у про­шлој го­ди­ни за Ми­ла­на Ко­ва­че­ви­ћа, та­ко­ђе кон­сул­тан­та за стра­на ула­га­ња ни­је ни­ка­кав ар­гу­мент да ову „злат­ну ко­ку” не тре­ба про­да­ти, већ да је тре­ба про­да­ти. И за при­ва­ти­за­ци­ју Те­ле­ко­ма, ка­же, ва­же сви ар­гу­мен­ти као и у при­лог дру­гим при­ва­ти­за­ци­ја­ма да она до­но­си бо­ље упра­вља­ње, бо­ље услу­ге гра­ђа­ни­ма и на­да­све кон­ку­рен­ци­ју. Услов је, ка­же, да се уве­де си­стем ко­ји би омо­гу­ћио кон­ку­рен­ци­ју, а не да се мо­но­пол ко­ји Те­ле­ком има, или еле­мен­ти мо­но­по­ла да­ју при­ват­ном вла­сни­ку.

– За­бо­ра­вља се да је ово­ли­ки про­фит те ком­па­ни­је на­стао баш због то­га што је по­вла­шће­на. Они, на при­мер, ни­су пла­ти­ли за ли­цен­цу мо­бил­не те­ле­фо­ни­је. Сем то­га по­ста­вља се пи­та­ње да ли је на­ма ва­жан про­фит ко­ји ком­па­ни­ја до­но­си др­жа­ви или да гра­ђа­ни има­ју бо­љу услу­гу – ка­же овај кон­сул­тант.

Ко­ва­че­вић, ина­че, сма­тра да се код нас при­ва­ти­за­ци­ја спро­во­ди на нај­го­ри мо­гу­ћи на­чин, а то се по­твр­ђу­је и на при­ме­ру Те­ле­ко­ма. Др­жа­ва ну­ди на про­да­ју ка­пи­тал ко­ји не­ма, јер је вла­сник ПТТ-а, не зна се ка­ко се и да ли уоп­ште де­ли ка­блов­ска ин­фра­струк­ту­ра, не са­оп­шта­ва­ју ко­ли­ко ак­ци­ја при­па­да за­по­сле­ни­ма и гра­ђа­ни­ма…

– Све је ово тре­ба­ло при­пре­ми­ти па тек он­да при­пре­ми­ти мо­дел про­да­је. Са­да се тра­жи при­ва­ти­за­ци­о­ни са­вет­ник, а већ му се су­ге­ри­ше да се про­да­је 40 од­сто. А мо­жда ће он да ка­же не­ки дру­ги удео, или да се не про­да­је уоп­ште. Ме­ни се чи­ни да се про­да­ја на­ме­шта за Дој­че Те­ле­ком ко­ји је већ ин­ди­рект­но су­вла­сник пре­ко грч­ког ОТЕ-а ко­ји има 20 од­сто. Сем то­га, про­ви­зи­ја ко­ја је тен­де­ром про­пи­са­на да не мо­же би­ти ве­ћа од 0,2 од­сто је не са­мо ма­ла већ, у нај­ма­њу ру­ку, чуд­но сро­че­на. Ако по­сто­ји то­ли­ко огра­ни­че­ње че­му он­да јав­на по­ну­да. Мо­гли су у пр­вом кру­гу да тра­же ква­ли­фи­ко­ва­не по­ну­ђа­че, а у дру­гом нај­по­вољ­ни­ју по­ну­ду. Ова­ко ка­ко је про­ви­зи­ја са­да од­ме­ре­на ука­зу­је да је по­ну­ђач до­би­ја с обе стра­не – ка­же Ко­ва­че­вић до­да­ју­ћи да је прак­са да се уго­ва­ра­ју две про­ви­зи­је- јед­на без об­зи­ра на ис­ход тран­сак­ци­је, а дру­га, ве­ћа ка­да се по­сао ре­а­ли­зу­је.

Што се ти­че фи­нан­си­ра­ња из­град­ње пу­те­ва Ко­ва­че­вић ка­же да бу­џет не мо­же да еми­ту­је об­ве­зни­це, али да мо­гу пред­у­зе­ће ко­је би се по­себ­но фор­ми­ра­ла за ту на­ме­ну, а ко­ја би од на­пла­те пу­та­ри­не има­ла нов­ца за ану­и­те­те.

Јо­ва­на Ра­бре­но­вић