Београд ослобађа дажбина, Приштина их уводи

Ко­сов­ска Ми­тро­ви­ца – Уред­бом Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је сва ро­ба ко­ја са те­ри­то­ри­је Ср­би­је уђе на Ко­смет осло­бо­ђе­на је по­ре­за на до­да­ту вред­ност (ПДВ) у из­но­су о 18 од­сто, али та иста ро­ба уко­ли­ко са се­ве­ра Ко­со­ва пре­ла­зи у ју­жни део би­ва опо­ре­зо­ва­на, и то са 16 од­сто и плус 10 од­сто ца­ри­не ко­ја се сли­ва у ко­сов­ски бу­џет.

Сва при­ват­на пред­у­зе­ћа на це­лој те­ри­то­ри­ји КиМ, би­ло да се ра­ди о „ја­чим” фир­ма­ма или са­мо­стал­ним тр­го­вин­ским рад­ња­ма, тре­ба да бу­ду ре­ги­стро­ва­на у при­вред­ном ре­ги­стру др­жа­ве Ср­би­је и у при­вред­ном ре­ги­стру вла­де у При­шти­ни. У су­прот­ном, уко­ли­ко се не ис­по­шту­је за­кон­ска нор­ма при­штин­ских вла­сти – при­ват­ни­ци би­ва­ју санк­ци­о­ни­са­ни, ба­рем што се ти­че те­ри­то­ри­је ју­жно од Ибра. Што се ти­че се­ве­ра Ко­со­ва, ин­спек­циј­ске слу­жбе Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на ско­ро да ни­шта и не ра­де.

Ка­да је реч о ре­ги­стра­ци­ји фир­ми на цен­трал­ном и ју­жном Ко­со­ву, она под­ле­же за­ко­ни­ма ко­сов­ског Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не. Ка­ко за "По­ли­ти­ку" ка­же Дра­го­слав Ма­рин­ко­вић, вла­сник при­ват­ног пред­у­зе­ћа „Ју­го­пром“ из Гра­ча­ни­це, по­сло­ва­ње при­ват­ни­ка са овог де­ла Ко­со­ва је из­у­зет­но те­шко, јер ни­су ди­рект­ни куп­ци ро­бе ко­ја се на­ба­вља углав­ном из Ср­би­је. Они су при­ну­ђе­ни да ро­бу ку­пу­ју од Ал­ба­на­ца, као ди­рект­них уво­зни­ка из Ср­би­је, чи­ме је она и ску­пља.

„Сво­је­вре­ме­но сам по­сло­вао са Апа­тин­ском пи­ва­ром и до­ба­вљао „је­лен пи­во“. Ме­ђу­тим, ис­по­ста­ви­ло се да је за Апа­тин­ску пи­ва­ру због ши­рег пла­сма­на био за­ни­мљи­ви­ји ал­бан­ски би­зни­смен па је та­ко он по­стао екс­клу­зив­ни ди­стри­бу­тер“, при­ча Ма­рин­ко­вић.

Он об­ја­шња­ва да се исто до­га­ђа и са фир­мом „Бам­би“ из По­жа­рев­ца, за ко­ју су срп­ски при­вред­ни­ци са Ко­сме­та опет „дру­га ру­ка”. „Ни­шта бо­ље се пре­ма на­ма не оп­хо­ди ни Ру­бин из Кру­шев­ца, па се та­ко до­го­ди­ло да цен­трал­ни дис­конт на Ко­со­ву др­жи Ал­ба­нац, ко­ји има при­мат у про­да­ји њи­хо­вог асор­ти­ма­на“, ка­же Ма­рин­ко­вић, на­гла­ша­ва­ју­ћи да не­ус­кла­ђе­ни од­но­си Ср­би­је са срп­ским при­вред­ни­ци­ма у ен­кла­ва­ма ја­ко оте­жа­ва­ју не са­мо по­сло­ва­ње већ и жи­вот на овим про­сто­ри­ма.

И оста­ли при­ват­ни­ци са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли, а ко­ји не же­ле да им по­ми­ње­мо име, ка­жу да Ср­би­ја тре­ба да на­ђе мо­дел ка­ко да уре­ди при­вред­не од­но­се ка­да је у пи­та­њу по­сло­ва­ње са Ср­би­ма и Ал­бан­ци­ма.

При­ват­ни­ци са те­ри­то­ри­је се­вер­ног Ко­со­ва од 2008. го­ди­не су, бар за са­да, у не­што по­вољ­ни­јем по­ло­жа­ју. На­и­ме, по­сле са­мо­про­гла­ше­ња др­жа­ве Ко­со­во и укла­ња­ња ца­рин­ских пунк­то­ва на пре­ла­зи­ма Бр­њак и Ја­ри­ње, при­вред­ни­ци са се­ве­ра су од­лу­чи­ли да не пла­ћа­ју по­рез и оста­ле по­ре­ске да­жби­не ин­сти­ту­ци­ја­ма При­шти­не. До та­да су све да­жби­не из­ми­ри­ва­ли пред­став­ни­ци­ма Ун­ми­ка, а он­да су, ка­ко за „По­ли­ти­ку” ка­же Бо­јан Ја­ко­вље­вић, вла­сник при­ват­не фир­ме „Ка­ми­ља“ из Ле­по­са­ви­ћа, од­лу­чи­ли да не да­ју но­вац у ка­су др­жа­ве ко­ју Ср­би не при­зна­ју:

„До 2008. го­ди­не мо­ра­ли смо за ро­бу ко­ја пре­ђе ад­ми­ни­стра­тив­ни пре­лаз да пла­ти­мо Ун­ми­ку ца­ри­ну и ПДВ од 16 од­сто, а но­вац је ишао у ка­су При­шти­не. Ме­ђу­тим, ка­ко не при­зна­је­мо при­штин­ске вла­сти, и ка­ко на ад­ми­ни­стра­тив­ним пре­ла­зи­ма ви­ше не­ма Ун­ми­ка већ ал­бан­ских пред­став­ни­ка, та­ко смо ре­ши­ли да да­жби­не не из­ми­ру­је­мо. Ипак сва ро­ба ко­ја уђе на те­ри­то­ри­ју Ко­со­ва би­ва еви­ден­ти­ра­на од стра­не Ко­сов­ске по­ли­циј­ске слу­жбе и Еулек­са“, под­се­ћа Ја­ко­вље­вић. На пи­та­ње да ли ће у јед­ном мо­мен­ту мо­жда мо­ра­ти да ре­тро­ак­тив­но из­ми­ре ду­го­ва­ња од ко­јих су са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но од­у­ста­ли, Ја­ко­вље­вић од­го­ва­ра да му то ни­је по­зна­то.

Ка­ко се сва ро­ба еви­ден­ти­ра на ад­ми­ни­стра­тив­ним пре­ла­зи­ма (на два пунк­та), та­ко од­мах, на­во­де при­ват­ни­ци са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли, све бу­де про­сле­ђе­но ко­сов­ским вла­сти­ма, ко­је сва­ког мо­мен­та има­ју увид ко­ја је вр­ста ро­бе и ко­ја је ње­на вред­ност ушла на ову те­ри­то­ри­ју. Је­дан наш са­го­вор­ник ко­ји по­слу­је и на те­ри­то­ри­ји се­вер­ног Ко­со­ва али и цен­трал­ног на­во­ди:

„Уко­ли­ко же­ли­мо да ро­бу пла­си­ра­мо на те­ри­то­ри­ји цен­трал­ног Ко­со­ва или би­ло где ју­жно до Ибра, она мо­ра да бу­де оца­ри­ње­на на тер­ми­на­лу у ју­жном де­лу Ко­сов­ске Ми­тро­ви­це. У са­мом стар­ту мо­ра­мо да да­мо за тро­шко­ве об­ра­де на тер­ми­на­лу око 70 евра, с тим што нам за ро­бу ко­ја ни­је у си­сте­му ЦЕФ­ТЕ об­ра­чу­на­ва­ју и 10 од­сто од вред­но­сти ро­бе на име ца­ри­не, и плус 16 од­сто ПДВ. Та­ко, ре­ци­мо, на вред­ност ро­бе од 5000 евра мо­ра­мо да пла­ти­мо не­где око 1200 евра да­жби­на. Уко­ли­ко ро­ба ко­ја нам је оца­ри­ње­на оста­не на Ко­со­ву, по­ре­ске да­жби­не оста­ју у ко­сов­ском бу­џе­ту, а ако ро­бу у фи­нал­ном или по­лу­фи­нал­ном про­из­во­ду с Ко­со­ва вра­ћа­мо у Ср­би­ју или би­ло ко­ју дру­гу зе­мљу, При­шти­на нам у ви­ду олак­ши­ца вра­ћа ПДВ. Не у пу­ном из­но­су, али ипак то­ли­ко да нам по­сло­ва­ње бу­де ис­пла­ти­во. Та­ко­ђе, ка­да го­тов про­из­вод или го­то­ву ро­бу из­во­зи­мо са Ко­со­ва, ду­жни смо да на пунк­ту ко­ји др­жи ца­рин­ска слу­жба Ср­би­је, пла­ти­мо ПДВ у из­но­су од 18 од­сто“, го­во­ри је­дан од на­ших са­го­вор­ни­ка ко­ји има гра­ђе­вин­ску фир­му.

Наш са­го­вор­ник та­ко­ђе ка­же да сви при­ват­ни­ци ју­жно од Ибра мо­ра­ју да бу­ду еви­ден­ти­ра­ни у При­шти­ни, без об­зи­ра на то да ли се ра­ди о ки­о­ску или ве­ћој фир­ми, јер је би­ло слу­ча­је­ва да су ал­бан­ски ца­ри­ни­ци са по­ли­ци­јом упа­да­ли у ло­ка­ле и про­дав­ни­це и кон­фи­ско­ва­ли ро­бу, тра­же­ћи да се пла­ти по­рез. Ме­ђу­тим, за­пле­ње­ну ро­бу ни­су вра­ћа­ли.

Та­ко­ђе у При­шти­ни тра­же да ма­ња пред­у­зе­ћа мо­ра­ју да упла­те оси­гу­ра­ње бар за јед­ног рад­ни­ка ка­да се ра­ди о фир­ма­ма ко­је има­ју про­мет ма­њи од 50.000 евра, док ве­ћа пред­у­зе­ћа ко­ја по­слу­ју са ви­ше од 50.000 евра на го­ди­шњем ни­воу уз по­што­ва­ње свих за­кон­ских про­пи­са При­шти­не, мо­ра­ју да оси­гу­ра­ју све рад­ни­ке ко­је за­по­шља­ва­ју.

Би­ља­на Ра­до­ми­ро­вић