Beograd oslobađa dažbina, Priština ih uvodi

Ko­sov­ska Mi­tro­vi­ca – Ured­bom Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je sva ro­ba ko­ja sa te­ri­to­ri­je Sr­bi­je uđe na Ko­smet oslo­bo­đe­na je po­re­za na do­da­tu vred­nost (PDV) u iz­no­su o 18 od­sto, ali ta ista ro­ba uko­li­ko sa se­ve­ra Ko­so­va pre­la­zi u ju­žni deo bi­va opo­re­zo­va­na, i to sa 16 od­sto i plus 10 od­sto ca­ri­ne ko­ja se sli­va u ko­sov­ski bu­džet.

Sva pri­vat­na pred­u­ze­ća na ce­loj te­ri­to­ri­ji KiM, bi­lo da se ra­di o „ja­čim” fir­ma­ma ili sa­mo­stal­nim tr­go­vin­skim rad­nja­ma, tre­ba da bu­du re­gi­stro­va­na u pri­vred­nom re­gi­stru dr­ža­ve Sr­bi­je i u pri­vred­nom re­gi­stru vla­de u Pri­šti­ni. U su­prot­nom, uko­li­ko se ne is­po­štu­je za­kon­ska nor­ma pri­štin­skih vla­sti – pri­vat­ni­ci bi­va­ju sank­ci­o­ni­sa­ni, ba­rem što se ti­če te­ri­to­ri­je ju­žno od Ibra. Što se ti­če se­ve­ra Ko­so­va, in­spek­cij­ske slu­žbe Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na sko­ro da ni­šta i ne ra­de.

Ka­da je reč o re­gi­stra­ci­ji fir­mi na cen­tral­nom i ju­žnom Ko­so­vu, ona pod­le­že za­ko­ni­ma ko­sov­skog Mi­ni­star­stva tr­go­vi­ne. Ka­ko za "Po­li­ti­ku" ka­že Dra­go­slav Ma­rin­ko­vić, vla­snik pri­vat­nog pred­u­ze­ća „Ju­go­prom“ iz Gra­ča­ni­ce, po­slo­va­nje pri­vat­ni­ka sa ovog de­la Ko­so­va je iz­u­zet­no te­ško, jer ni­su di­rekt­ni kup­ci ro­be ko­ja se na­ba­vlja uglav­nom iz Sr­bi­je. Oni su pri­nu­đe­ni da ro­bu ku­pu­ju od Al­ba­na­ca, kao di­rekt­nih uvo­zni­ka iz Sr­bi­je, či­me je ona i sku­plja.

„Svo­je­vre­me­no sam po­slo­vao sa Apa­tin­skom pi­va­rom i do­ba­vljao „je­len pi­vo“. Me­đu­tim, is­po­sta­vi­lo se da je za Apa­tin­sku pi­va­ru zbog ši­reg pla­sma­na bio za­ni­mlji­vi­ji al­ban­ski bi­zni­smen pa je ta­ko on po­stao eks­klu­ziv­ni di­stri­bu­ter“, pri­ča Ma­rin­ko­vić.

On ob­ja­šnja­va da se isto do­ga­đa i sa fir­mom „Bam­bi“ iz Po­ža­rev­ca, za ko­ju su srp­ski pri­vred­ni­ci sa Ko­sme­ta opet „dru­ga ru­ka”. „Ni­šta bo­lje se pre­ma na­ma ne op­ho­di ni Ru­bin iz Kru­šev­ca, pa se ta­ko do­go­di­lo da cen­tral­ni dis­kont na Ko­so­vu dr­ži Al­ba­nac, ko­ji ima pri­mat u pro­da­ji nji­ho­vog asor­ti­ma­na“, ka­že Ma­rin­ko­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da ne­us­kla­đe­ni od­no­si Sr­bi­je sa srp­skim pri­vred­ni­ci­ma u en­kla­va­ma ja­ko ote­ža­va­ju ne sa­mo po­slo­va­nje već i ži­vot na ovim pro­sto­ri­ma.

I osta­li pri­vat­ni­ci sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li, a ko­ji ne že­le da im po­mi­nje­mo ime, ka­žu da Sr­bi­ja tre­ba da na­đe mo­del ka­ko da ure­di pri­vred­ne od­no­se ka­da je u pi­ta­nju po­slo­va­nje sa Sr­bi­ma i Al­ban­ci­ma.

Pri­vat­ni­ci sa te­ri­to­ri­je se­ver­nog Ko­so­va od 2008. go­di­ne su, bar za sa­da, u ne­što po­volj­ni­jem po­lo­ža­ju. Na­i­me, po­sle sa­mo­pro­gla­še­nja dr­ža­ve Ko­so­vo i ukla­nja­nja ca­rin­skih punk­to­va na pre­la­zi­ma Br­njak i Ja­ri­nje, pri­vred­ni­ci sa se­ve­ra su od­lu­či­li da ne pla­ća­ju po­rez i osta­le po­re­ske da­žbi­ne in­sti­tu­ci­ja­ma Pri­šti­ne. Do ta­da su sve da­žbi­ne iz­mi­ri­va­li pred­stav­ni­ci­ma Un­mi­ka, a on­da su, ka­ko za „Po­li­ti­ku” ka­že Bo­jan Ja­ko­vlje­vić, vla­snik pri­vat­ne fir­me „Ka­mi­lja“ iz Le­po­sa­vi­ća, od­lu­či­li da ne da­ju no­vac u ka­su dr­ža­ve ko­ju Sr­bi ne pri­zna­ju:

„Do 2008. go­di­ne mo­ra­li smo za ro­bu ko­ja pre­đe ad­mi­ni­stra­tiv­ni pre­laz da pla­ti­mo Un­mi­ku ca­ri­nu i PDV od 16 od­sto, a no­vac je išao u ka­su Pri­šti­ne. Me­đu­tim, ka­ko ne pri­zna­je­mo pri­štin­ske vla­sti, i ka­ko na ad­mi­ni­stra­tiv­nim pre­la­zi­ma vi­še ne­ma Un­mi­ka već al­ban­skih pred­stav­ni­ka, ta­ko smo re­ši­li da da­žbi­ne ne iz­mi­ru­je­mo. Ipak sva ro­ba ko­ja uđe na te­ri­to­ri­ju Ko­so­va bi­va evi­den­ti­ra­na od stra­ne Ko­sov­ske po­li­cij­ske slu­žbe i Eulek­sa“, pod­se­ća Ja­ko­vlje­vić. Na pi­ta­nje da li će u jed­nom mo­men­tu mo­žda mo­ra­ti da re­tro­ak­tiv­no iz­mi­re du­go­va­nja od ko­jih su sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no od­u­sta­li, Ja­ko­vlje­vić od­go­va­ra da mu to ni­je po­zna­to.

Ka­ko se sva ro­ba evi­den­ti­ra na ad­mi­ni­stra­tiv­nim pre­la­zi­ma (na dva punk­ta), ta­ko od­mah, na­vo­de pri­vat­ni­ci sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li, sve bu­de pro­sle­đe­no ko­sov­skim vla­sti­ma, ko­je sva­kog mo­men­ta ima­ju uvid ko­ja je vr­sta ro­be i ko­ja je nje­na vred­nost ušla na ovu te­ri­to­ri­ju. Je­dan naš sa­go­vor­nik ko­ji po­slu­je i na te­ri­to­ri­ji se­ver­nog Ko­so­va ali i cen­tral­nog na­vo­di:

„Uko­li­ko že­li­mo da ro­bu pla­si­ra­mo na te­ri­to­ri­ji cen­tral­nog Ko­so­va ili bi­lo gde ju­žno do Ibra, ona mo­ra da bu­de oca­ri­nje­na na ter­mi­na­lu u ju­žnom de­lu Ko­sov­ske Mi­tro­vi­ce. U sa­mom star­tu mo­ra­mo da da­mo za tro­ško­ve ob­ra­de na ter­mi­na­lu oko 70 evra, s tim što nam za ro­bu ko­ja ni­je u si­ste­mu CEF­TE ob­ra­ču­na­va­ju i 10 od­sto od vred­no­sti ro­be na ime ca­ri­ne, i plus 16 od­sto PDV. Ta­ko, re­ci­mo, na vred­nost ro­be od 5000 evra mo­ra­mo da pla­ti­mo ne­gde oko 1200 evra da­žbi­na. Uko­li­ko ro­ba ko­ja nam je oca­ri­nje­na osta­ne na Ko­so­vu, po­re­ske da­žbi­ne osta­ju u ko­sov­skom bu­dže­tu, a ako ro­bu u fi­nal­nom ili po­lu­fi­nal­nom pro­iz­vo­du s Ko­so­va vra­ća­mo u Sr­bi­ju ili bi­lo ko­ju dru­gu ze­mlju, Pri­šti­na nam u vi­du olak­ši­ca vra­ća PDV. Ne u pu­nom iz­no­su, ali ipak to­li­ko da nam po­slo­va­nje bu­de is­pla­ti­vo. Ta­ko­đe, ka­da go­tov pro­iz­vod ili go­to­vu ro­bu iz­vo­zi­mo sa Ko­so­va, du­žni smo da na punk­tu ko­ji dr­ži ca­rin­ska slu­žba Sr­bi­je, pla­ti­mo PDV u iz­no­su od 18 od­sto“, go­vo­ri je­dan od na­ših sa­go­vor­ni­ka ko­ji ima gra­đe­vin­sku fir­mu.

Naš sa­go­vor­nik ta­ko­đe ka­že da svi pri­vat­ni­ci ju­žno od Ibra mo­ra­ju da bu­du evi­den­ti­ra­ni u Pri­šti­ni, bez ob­zi­ra na to da li se ra­di o ki­o­sku ili ve­ćoj fir­mi, jer je bi­lo slu­ča­je­va da su al­ban­ski ca­ri­ni­ci sa po­li­ci­jom upa­da­li u lo­ka­le i pro­dav­ni­ce i kon­fi­sko­va­li ro­bu, tra­že­ći da se pla­ti po­rez. Me­đu­tim, za­ple­nje­nu ro­bu ni­su vra­ća­li.

Ta­ko­đe u Pri­šti­ni tra­že da ma­nja pred­u­ze­ća mo­ra­ju da upla­te osi­gu­ra­nje bar za jed­nog rad­ni­ka ka­da se ra­di o fir­ma­ma ko­je ima­ju pro­met ma­nji od 50.000 evra, dok ve­ća pred­u­ze­ća ko­ja po­slu­ju sa vi­še od 50.000 evra na go­di­šnjem ni­vou uz po­što­va­nje svih za­kon­skih pro­pi­sa Pri­šti­ne, mo­ra­ju da osi­gu­ra­ju sve rad­ni­ke ko­je za­po­šlja­va­ju.

Bi­lja­na Ra­do­mi­ro­vić