Жиг – посебна ознака

Поштански жиг је увек изазивао пажњу филателиста, али у већини случајева он је везан за поједину област, као, на пример, код сакупљања поштанских целина или максимафилије. Међутим, сакупљање самих поштанских жигова, које се зове маркофилија, мање је развијено, како код нас тако и у свету.

Жиг, као посебна ознака у поштанском саобраћају, јавља се још средином 17. века у Енглеској. Настао је из потребе да се прецизно означи када је писмо примљено у пошти. Са појавом поштанске марке коришћењем жига спречава се поновна употреба исте марке за франкирање пошиљке. Поред датума, поштански жиг временом добија и друге карактеристике као што су место и број поште где се користи, тачно време када је употребљен, као и ознаку службеника који га користи.

Кад би жигови означавали само место и време када су употребљивани сигурно не би били толико интересантни. Као што се поштанске марке по својој намени разликују тако и жигови могу да имају разне функције на једном писму или неком сличном објекту. По својој намени могу се разликовати жигови поште са којих се писма шаљу, затим пријемни жигови – жиг поште у коју је писмо стигло и жигови пошта кроз које је писмо у свом транзиту прошло. Ту су и жигови путујућих пошта са именом две поште. У пределима који су ретко насељени јављају се поште једне области, чија је функција сакупљање писама и њихова достава већим поштама, где се врши даља манипулација. Жигови оваквих пошта зову се месни жигови.

Поред тога, жигови могу да означавају да је пошиљка ослобођена од поштарине, односно да је поштарина плаћена унапред. Па ако и сам поштар оловком напише да је поштарина плаћена, то се може сматрати одговарајућим жигом. Та врста жигова је веома интересантна и означава се у филателији као рукописни жигови.

Поред обичних жигова, који носе назив поште и датум, филателисти разликују читав низ осталих жигова као што су: војни, цензурни, пригодни, амбулантни, пропагандни и рекламни жигови.

У специфичним историјским околностима војска може делимично или потпуно да преузме организацију и контролу над поштанским саобраћајем. Тада се јављају жигови који носе ознаку војне јединице па се они зову још и жигови војне поште. У таквим временима јављају се и цензурни жигови, који означавају да су пошиљке, пре него што су упућене на дату адресу, прочитане и цензурисане. Ови жигови не садрже ознаку места и датум, али то не умањује њихов значај, тим пре ако су били у обавезној употреби. Уз цензурне жигове тесно су повезани и логорски жигови, који имају сличну намену, осим што се користе у заробљеничким камповима и логорима. Посебно су интересантни они из Другог светског рата.(/slika2)

У рату могу да се јаве и пропагандни жигови, који носе разне политичке поруке. Њихова употреба није обавезна па као такви обично не чине издвојену област у маркофилији. Наравно, уколико је то могуће, увек је лепше имати писмо са таквим жигом. Од пропагандних треба разликовати рекламне жигове – фламове. Поједине фирме или организације добијају право, у договору са поштом, да се уз машински жиг стави одговарајући додатак жига на коме ће бити написана рекламна или нека друга порука. Често сама пошта користи фламове за своје поруке попут: „Поштански број – сигурнија достава”, „ПТТ Вам жели срећну Нову годину”... Сакупљање фламова нема толико присталица данас јер су ретки каталози који обрађују ово подручје. И овде важи правило да је лепше на писму имати флам него обичан жиг.

Након појаве пригодних марака јављају се и пригодни жигови са сличним циљем: да обележе значајне догађаје и годишњице. Међу овим жиговима посебно место заузимају жигови првог дана. Треба напоменути да је у филателији веома важно да ли је жиг ударен ручно или машински, а и боја жига има важну улогу. Сам поштански жиг је често кључан елеменат за доказивање аутентичности неког писма.

Бора Станковић