Евро и даље тоне

Европска дужничка криза „гурнула“ је, почетком ове недеље, евро на најнижу вредност у последње четири године. Заједничка европска валута вредела је у понедељак 1,2237 долара, што је најнижи ниво од априла 2006. године.

Основни разлог за „потонуће“ евра су џиновски дугови који притискају већину држава чланица Европске уније.

„Све је јасније да најновије финансијске мере могу да обезбеде само краткорочне позитивне резултате“, наводе немачки медији процену стручњака ХСХ банке.

Чак и велики договор чланица ЕУ да се направи пакет „тежак“ 750 милијарди евра, нека врста „кишобрана“ за одбрану од дужничке кризе, није донео олакшање. Криза се заоштрава, а неповерење у евро и даље расте.

Да се евру ништа добро не пише током викенда је, у неколико интервјуа, потврдио и шеф Европске централне банке Жан Клод Трише. Његови драматични апели добили су велики простор у европским медијима.

„Налазимо се у најтежој ситуацији од Другог светског рата, можда чак тежој од оне после Првог светског рата“, изјавио је Трише у интервјуу недељнику „Шпигл“. „Преживели смо и преживљавамо драматичне тренутке.“

Европска тржишта готово и не функционишу, сматра први човек Европске централне банке, а ситуација се погоршава из сата у сат. Трише сматра да је неопходно да се државе у еврозони хитно договоре око мера драстичне штедње како би се јавна потрошња довела у прописане и подношљиве оквире.

Западноевропски медији наглашавају да је недеља пред нама кључна за одбрану евра. Очекује се неколико значајних састанака у централи ЕУ у Бриселу на којима ће бити договорене нове мере за одбрану заједничке европске валуте. Неки медији најављују да ће бити формирано посебно тело за строгу контролу финансијске дисциплине свих чланица еврозоне. Најтиражнији аустријски лист „Ноје кронен цајтунг“ чак предлаже да Немачка постане главни финансијски полицајац у ЕУ.

А да се несигурност трајно увукла међу власнике новца на свој начин говори о скок цена злата. Фина унца (31,1 грам) поскупела је на берзи у Лондону за 1,6 одсто – на 1.012,81 евро. Купци који су баратали доларима фину унцу плаћали су 1.238,80 долара.

На другој страни, цена нафте полако клизи низбрдо. Један барел (159 литара) америчке нафте – с испоруком у јуну – у понедељак ујутро могао је да се купи за 69,82 долара да би нешто касније коштао 70,21 долар – 1,40 мање од цене која је важила у петак. Појевтинила је и нафта из Северног мора па је барел коштао 76,60 долара.

То што евро тоне изазвало је озбиљне последице на другом крају света – у Кини. Јуан, кинеска валута, у последње четири недеље ојачао је 14,5 одсто у односу на евро. То, међутим, није добра вест за Кинезе јер је због јачања јуана знатно поскупео кинески извоз у Европу. Један евро кошта, иначе, 8,3815 јуана, што је његова најнижа вредност у односу на кинеску валуту од краја 2002. године.

У тренуцима велике бриге због пада вредности евра у Немачкој су све гласније жалопојке за старом добром марком. Нека испитивања јавног мњења показују да скоро половина Немаца жели да се марке врате у њихове новчанике. Тим поводом немачки „Билд“ наводи четири јака разлога због чега би била велика грешка да се напусти евро и врати у употребу марка.

Увођење марке одмах би утицало на озбиљан раст њеног курса, за најмање 30 процената, што би драстично поскупело робу Made in Germany на светском тржишту. Уследио би велики пад немачког извоза који би угрозио опстанак неколико милиона радних места.

Данас око 80 одсто немачког извоза плаћа се у еврима, што фирмама смањује трошкове пословања. Према рачуници Удружења немачких извозника, укидање евра и враћање на стари систем вођења пословних књига с различитим валутама коштало би годишње најмање 25 милијарди евра.

На крају, закључује „Билд“, излазак Немачке из еврозоне био би велика грешка.

„Повратак марке гурнуо би Немачку у економску изолацију, растурио би Европу и гурнуо и Немачку и европски континент у нову економску кризу“, каже Екхард Кордес, шеф трговачког ланца „Метро“.

Ж. Ракић