Evro i dalje tone

Evropska dužnička kriza „gurnula“ je, početkom ove nedelje, evro na najnižu vrednost u poslednje četiri godine. Zajednička evropska valuta vredela je u ponedeljak 1,2237 dolara, što je najniži nivo od aprila 2006. godine.

Osnovni razlog za „potonuće“ evra su džinovski dugovi koji pritiskaju većinu država članica Evropske unije.

„Sve je jasnije da najnovije finansijske mere mogu da obezbede samo kratkoročne pozitivne rezultate“, navode nemački mediji procenu stručnjaka HSH banke.

Čak i veliki dogovor članica EU da se napravi paket „težak“ 750 milijardi evra, neka vrsta „kišobrana“ za odbranu od dužničke krize, nije doneo olakšanje. Kriza se zaoštrava, a nepoverenje u evro i dalje raste.

Da se evru ništa dobro ne piše tokom vikenda je, u nekoliko intervjua, potvrdio i šef Evropske centralne banke Žan Klod Triše. Njegovi dramatični apeli dobili su veliki prostor u evropskim medijima.

„Nalazimo se u najtežoj situaciji od Drugog svetskog rata, možda čak težoj od one posle Prvog svetskog rata“, izjavio je Triše u intervjuu nedeljniku „Špigl“. „Preživeli smo i preživljavamo dramatične trenutke.“

Evropska tržišta gotovo i ne funkcionišu, smatra prvi čovek Evropske centralne banke, a situacija se pogoršava iz sata u sat. Triše smatra da je neophodno da se države u evrozoni hitno dogovore oko mera drastične štednje kako bi se javna potrošnja dovela u propisane i podnošljive okvire.

Zapadnoevropski mediji naglašavaju da je nedelja pred nama ključna za odbranu evra. Očekuje se nekoliko značajnih sastanaka u centrali EU u Briselu na kojima će biti dogovorene nove mere za odbranu zajedničke evropske valute. Neki mediji najavljuju da će biti formirano posebno telo za strogu kontrolu finansijske discipline svih članica evrozone. Najtiražniji austrijski list „Noje kronen cajtung“ čak predlaže da Nemačka postane glavni finansijski policajac u EU.

A da se nesigurnost trajno uvukla među vlasnike novca na svoj način govori o skok cena zlata. Fina unca (31,1 gram) poskupela je na berzi u Londonu za 1,6 odsto – na 1.012,81 evro. Kupci koji su baratali dolarima finu uncu plaćali su 1.238,80 dolara.

Na drugoj strani, cena nafte polako klizi nizbrdo. Jedan barel (159 litara) američke nafte – s isporukom u junu – u ponedeljak ujutro mogao je da se kupi za 69,82 dolara da bi nešto kasnije koštao 70,21 dolar – 1,40 manje od cene koja je važila u petak. Pojevtinila je i nafta iz Severnog mora pa je barel koštao 76,60 dolara.

To što evro tone izazvalo je ozbiljne posledice na drugom kraju sveta – u Kini. Juan, kineska valuta, u poslednje četiri nedelje ojačao je 14,5 odsto u odnosu na evro. To, međutim, nije dobra vest za Kineze jer je zbog jačanja juana znatno poskupeo kineski izvoz u Evropu. Jedan evro košta, inače, 8,3815 juana, što je njegova najniža vrednost u odnosu na kinesku valutu od kraja 2002. godine.

U trenucima velike brige zbog pada vrednosti evra u Nemačkoj su sve glasnije žalopojke za starom dobrom markom. Neka ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da skoro polovina Nemaca želi da se marke vrate u njihove novčanike. Tim povodom nemački „Bild“ navodi četiri jaka razloga zbog čega bi bila velika greška da se napusti evro i vrati u upotrebu marka.

Uvođenje marke odmah bi uticalo na ozbiljan rast njenog kursa, za najmanje 30 procenata, što bi drastično poskupelo robu Made in Germany na svetskom tržištu. Usledio bi veliki pad nemačkog izvoza koji bi ugrozio opstanak nekoliko miliona radnih mesta.

Danas oko 80 odsto nemačkog izvoza plaća se u evrima, što firmama smanjuje troškove poslovanja. Prema računici Udruženja nemačkih izvoznika, ukidanje evra i vraćanje na stari sistem vođenja poslovnih knjiga s različitim valutama koštalo bi godišnje najmanje 25 milijardi evra.

Na kraju, zaključuje „Bild“, izlazak Nemačke iz evrozone bio bi velika greška.

„Povratak marke gurnuo bi Nemačku u ekonomsku izolaciju, rasturio bi Evropu i gurnuo i Nemačku i evropski kontinent u novu ekonomsku krizu“, kaže Ekhard Kordes, šef trgovačkog lanca „Metro“.

Ž. Rakić