Моја предузећа испуњавају обавезе

Све банке којима моја предузећа дугују имају хипотекарно обезбеђење, а имовина мојих предузећа далеко је већа од обавеза свих мојих предузећа. Укупна блокада свих мојих предузећа износи 895 милиона динара. Ако изузмемо блокаде две банке (Комерцијалне банке која је блокирала рачуне са 523 милиона динара, по основу јемства мог предузећа и Меридијан банке која је блокирала рачун са 180 милиона динара), од свих осталих блокада мојих предузећа остаје само она од 192 милиона динара. Од тог износа 117 милиона динара је блокада Пореске управе, по нашем уверењу неоправдано и незаконито обрачуната и то баш на предузећима која нису била блокирана, а данас су због тога у стечајном поступку због чега водимо спор пред Управним судом. А ако изузмемо и тај износ, реална блокада на свим мојим предузећима износи 75 милиона динара. Моја предузећа дугују банкама 6,5 милиона евра, што је са ових 750.000 евра реалне блокаде битно мање од дуговања од 80 милиона евра о којим се спекулише, како сте наводили у Вашим чланцима.

Поред ових седам предузећа где сам оснивач, у пет сам сувласник, а у три од тих пет предузећа је стечајни поступак покренут због дуга од 400.000 динара (4.000 евра). У предузећу „Горки Лист”, где сам оснивач 70 одсто, знам да је ниво блокаде од око 350 милиона динара, али не знам структуру блокаде, јер тим предузећем већ три године управља менаџмент који ми не даје никакве информације о пословању.

За више од 2.000 запослених који су радили у мојим предузећима, одговорно тврдим да ниједном запосленом који данас ради или је некад радио, није остао неисплаћен лични доходак, а док су радили код мене свима су имали оверене здравствене књижице. Апсолутно је тачно да једном делу запослених предузеће није уплатило део за ПИО. Због те обавезе је блокиран жиро рачун, а износ није велик. Међутим, то не умањује моју одговорност, јер за мене је лични проблем ако постоји и најмања обавеза и за једног запосленог. Запослени нису трпели никакве последице због тога, али ћу свакако учинити све да сви они остваре своја права и да до последњег динара фондовима буду уплаћене све обавезе за њих.

Што се тиче дуга Пореској управи, комплетан дуг је обезбеђен хипотекама. А не знам ни за један дуг добављачима. Уколико би такав дуг и постојао, чим добијем податке о томе ко је направио дуг, и уколико постоји књиговодствена документација, питање дуга ће бити моментално решено. Кажем моментално, јер, супротно од тврдње да моја предузећа пропадају, ома испуњавају пореске обавезе, обавезе према свим добављачима, као и према банкама, код којих је ситуација јасна и не постоје судски спор или оспоравање обавеза због незаконитих трговања дуговима.

Основни мотив за формирање више предузећа – у тренутку када смо имали више од 1.200 запослених и када су све пословне функције биле у једном предузећу, као и производње разних брендова – представљала је одлука да се формира велики број предузећа по пословним функцијама. Тада су настала и предузећа „Вода вода” и „Горки лист”. Све то било је иницирано мојом жељом да 90 одсто свог времена проведем на остваривању своје визије, а то је да се од два српска бренда („вода вода” и „горки лист”) направим два светска бренда. Тако су сви моји сарадници који су желели да преузму одговорност за остварење профита и за организацију посла, преузели запослене који су били и до тада у њиховим тимовима и основали своја предузећа самостално или с другим партнером. Они су доносили пословну политику, систем награђивања и располагали профитом. Негативна страна таквог концепта је била та што су запослени и добављачи оних предузећа која нису добро пословала очекивали да ја решим те проблеме, што се често и дешавало.

Спекулисало се да је бренд „горки лист” продат за 500 евра. Ту желим само да изнесем да је за мене, као власника ауторских права бренда „горки лист” и „вода вода”, једино било важно да се те робне марке сачувају, јер сам у њих уложио знање, енергију и љубав, и доживљавам их као своју децу. Након извршених енормних улагања у интернационалну промоцију бренда „вода вода” у 2005. и 2006. години, јасно је оно што се дешавало пре три године са брендом „вода вода” који је тада био на најбољем путу да постане светски бренд. Због тог искуства, а и због многих ствари које су се десиле, једино ми је било важно да се сачувају брендови „вода вода” и „горки лист” и да се не упропасте, па зато уопште није битно да ли су продати за 500 евра или за 150 милиона евра. Брендови нису на берзи и нема тога што може одредити њихову вредност, а једино што је сигурно јесте да се њихова вредност може лако уништити, а био је и такав покушај у прошлости.

Моја визија је да се од та два српска бренда направе два светска бренда и да у новом окружењу ове године лансирамо два нова бренда која ће, верујем, по потенцијалу превазићи и „вода воду” и „горки лист”.

Ако је све ово што сам написао тачно, а јесте, у шта можете да се уверите из документације, питање је зашто су толике неистине, полуистине и конструкције објављене у тако угледним новинама као што је „Политика” – и то у време када је у току око десетак мојих врло битних спорова с господином Владом Дивцем од којих се за неке очекују судске одлуке – чиме се мени може нанети непроцењива штета, због чега разматрам подношење више тужби за повреду части и угледа.

На крају, желим да додам да ћу све учинити да ниједно моје предузеће не пропадне и сигуран сам да ниједан добављач неће остати оштећен, нити било ко ко је радио с мојим предузећем. А предлог новинара да бренд „горки лист” треба вратити у Србију како би се исплатили добављачи, јер су наводно предузећа без имовине, схватам као врло хуману бригу креатора текстова о мени.

Ја сам у Србији и, као што сам обећао у телефонском разговору, на сва Ваша питања ћу дати одговоре, а достављеном документацијом и непобитним доказима, верујем и код Вас променити став око варања поверилаца и пропадања предузећа. Надам се да ћу тиме утицати да се у Србији у будућности бар мало смањи, ако не и прекине, популарна активност сахрањивања живих људи и стављање истине на споредни колосек.

Војин Ђорђевић

-------------------------------------------------------------

Подаци из званичних извора

У текстовима „’Горки лист’ – горак од сумње” и „Миљеник Пореске управе” које је „Политика” објавила коришћени су подаци Пореске управе, Народне банке Србије и Агенције за привредне регистре.

„Политика” ће и наредних дана наставити да се бави овом темом.