Moja preduzeća ispunjavaju obaveze

Sve banke kojima moja preduzeća duguju imaju hipotekarno obezbeđenje, a imovina mojih preduzeća daleko je veća od obaveza svih mojih preduzeća. Ukupna blokada svih mojih preduzeća iznosi 895 miliona dinara. Ako izuzmemo blokade dve banke (Komercijalne banke koja je blokirala račune sa 523 miliona dinara, po osnovu jemstva mog preduzeća i Meridijan banke koja je blokirala račun sa 180 miliona dinara), od svih ostalih blokada mojih preduzeća ostaje samo ona od 192 miliona dinara. Od tog iznosa 117 miliona dinara je blokada Poreske uprave, po našem uverenju neopravdano i nezakonito obračunata i to baš na preduzećima koja nisu bila blokirana, a danas su zbog toga u stečajnom postupku zbog čega vodimo spor pred Upravnim sudom. A ako izuzmemo i taj iznos, realna blokada na svim mojim preduzećima iznosi 75 miliona dinara. Moja preduzeća duguju bankama 6,5 miliona evra, što je sa ovih 750.000 evra realne blokade bitno manje od dugovanja od 80 miliona evra o kojim se spekuliše, kako ste navodili u Vašim člancima.

Pored ovih sedam preduzeća gde sam osnivač, u pet sam suvlasnik, a u tri od tih pet preduzeća je stečajni postupak pokrenut zbog duga od 400.000 dinara (4.000 evra). U preduzeću „Gorki List”, gde sam osnivač 70 odsto, znam da je nivo blokade od oko 350 miliona dinara, ali ne znam strukturu blokade, jer tim preduzećem već tri godine upravlja menadžment koji mi ne daje nikakve informacije o poslovanju.

Za više od 2.000 zaposlenih koji su radili u mojim preduzećima, odgovorno tvrdim da nijednom zaposlenom koji danas radi ili je nekad radio, nije ostao neisplaćen lični dohodak, a dok su radili kod mene svima su imali overene zdravstvene knjižice. Apsolutno je tačno da jednom delu zaposlenih preduzeće nije uplatilo deo za PIO. Zbog te obaveze je blokiran žiro račun, a iznos nije velik. Međutim, to ne umanjuje moju odgovornost, jer za mene je lični problem ako postoji i najmanja obaveza i za jednog zaposlenog. Zaposleni nisu trpeli nikakve posledice zbog toga, ali ću svakako učiniti sve da svi oni ostvare svoja prava i da do poslednjeg dinara fondovima budu uplaćene sve obaveze za njih.

Što se tiče duga Poreskoj upravi, kompletan dug je obezbeđen hipotekama. A ne znam ni za jedan dug dobavljačima. Ukoliko bi takav dug i postojao, čim dobijem podatke o tome ko je napravio dug, i ukoliko postoji knjigovodstvena dokumentacija, pitanje duga će biti momentalno rešeno. Kažem momentalno, jer, suprotno od tvrdnje da moja preduzeća propadaju, oma ispunjavaju poreske obaveze, obaveze prema svim dobavljačima, kao i prema bankama, kod kojih je situacija jasna i ne postoje sudski spor ili osporavanje obaveza zbog nezakonitih trgovanja dugovima.

Osnovni motiv za formiranje više preduzeća – u trenutku kada smo imali više od 1.200 zaposlenih i kada su sve poslovne funkcije bile u jednom preduzeću, kao i proizvodnje raznih brendova – predstavljala je odluka da se formira veliki broj preduzeća po poslovnim funkcijama. Tada su nastala i preduzeća „Voda voda” i „Gorki list”. Sve to bilo je inicirano mojom željom da 90 odsto svog vremena provedem na ostvarivanju svoje vizije, a to je da se od dva srpska brenda („voda voda” i „gorki list”) napravim dva svetska brenda. Tako su svi moji saradnici koji su želeli da preuzmu odgovornost za ostvarenje profita i za organizaciju posla, preuzeli zaposlene koji su bili i do tada u njihovim timovima i osnovali svoja preduzeća samostalno ili s drugim partnerom. Oni su donosili poslovnu politiku, sistem nagrađivanja i raspolagali profitom. Negativna strana takvog koncepta je bila ta što su zaposleni i dobavljači onih preduzeća koja nisu dobro poslovala očekivali da ja rešim te probleme, što se često i dešavalo.

Spekulisalo se da je brend „gorki list” prodat za 500 evra. Tu želim samo da iznesem da je za mene, kao vlasnika autorskih prava brenda „gorki list” i „voda voda”, jedino bilo važno da se te robne marke sačuvaju, jer sam u njih uložio znanje, energiju i ljubav, i doživljavam ih kao svoju decu. Nakon izvršenih enormnih ulaganja u internacionalnu promociju brenda „voda voda” u 2005. i 2006. godini, jasno je ono što se dešavalo pre tri godine sa brendom „voda voda” koji je tada bio na najboljem putu da postane svetski brend. Zbog tog iskustva, a i zbog mnogih stvari koje su se desile, jedino mi je bilo važno da se sačuvaju brendovi „voda voda” i „gorki list” i da se ne upropaste, pa zato uopšte nije bitno da li su prodati za 500 evra ili za 150 miliona evra. Brendovi nisu na berzi i nema toga što može odrediti njihovu vrednost, a jedino što je sigurno jeste da se njihova vrednost može lako uništiti, a bio je i takav pokušaj u prošlosti.

Moja vizija je da se od ta dva srpska brenda naprave dva svetska brenda i da u novom okruženju ove godine lansiramo dva nova brenda koja će, verujem, po potencijalu prevazići i „voda vodu” i „gorki list”.

Ako je sve ovo što sam napisao tačno, a jeste, u šta možete da se uverite iz dokumentacije, pitanje je zašto su tolike neistine, poluistine i konstrukcije objavljene u tako uglednim novinama kao što je „Politika” – i to u vreme kada je u toku oko desetak mojih vrlo bitnih sporova s gospodinom Vladom Divcem od kojih se za neke očekuju sudske odluke – čime se meni može naneti neprocenjiva šteta, zbog čega razmatram podnošenje više tužbi za povredu časti i ugleda.

Na kraju, želim da dodam da ću sve učiniti da nijedno moje preduzeće ne propadne i siguran sam da nijedan dobavljač neće ostati oštećen, niti bilo ko ko je radio s mojim preduzećem. A predlog novinara da brend „gorki list” treba vratiti u Srbiju kako bi se isplatili dobavljači, jer su navodno preduzeća bez imovine, shvatam kao vrlo humanu brigu kreatora tekstova o meni.

Ja sam u Srbiji i, kao što sam obećao u telefonskom razgovoru, na sva Vaša pitanja ću dati odgovore, a dostavljenom dokumentacijom i nepobitnim dokazima, verujem i kod Vas promeniti stav oko varanja poverilaca i propadanja preduzeća. Nadam se da ću time uticati da se u Srbiji u budućnosti bar malo smanji, ako ne i prekine, popularna aktivnost sahranjivanja živih ljudi i stavljanje istine na sporedni kolosek.

Vojin Đorđević

-------------------------------------------------------------

Podaci iz zvaničnih izvora

U tekstovima „’Gorki list’ – gorak od sumnje” i „Miljenik Poreske uprave” koje je „Politika” objavila korišćeni su podaci Poreske uprave, Narodne banke Srbije i Agencije za privredne registre.

„Politika” će i narednih dana nastaviti da se bavi ovom temom.