Више од хиљаду мртвих

Према извештајима агенција
БЕЈРУТ, ТИР, ЈЕРУСАЛИМ, ЊУЈОРК – Либански премијер Фуад Синиора изјавио је јуче, како преносе агенције, да је најмање 40 људи погинуло у израелском ваздушном нападу на погранично село Хула, на југу Либана. Синиора је на скупу шефова арапских земаља ово оценио као "ужасан масакр".

 Либански безбедносни званичници су раније рекли да је на десетине људи затрпано у рушевинама. Израелски авион је најпре срушио кућу у којој се крило 17 људи , а у другом удару су погођене још две оближње куће, са око 30 људи.

"Они бомбардују све што се креће. Бомбардовали су чак и магарца који је ушао овамо", изјавио је један очевидац, житељ Хуле.

Јуче је живот изгубило још најмање петоро Либанаца у израелским ваздушним нападима на лучки град Тир на југу земље. Израелски авиони бомбардовали су исти стамбени блок који су напали и у суботу, где је, како су тада пренели лекари, погинуло шест особа. Израел је навео да је у том нападу погинуло неколико команданата Хезболаха који су планирали ракетне нападе.

Срушен последњи мост у Тиру

У јучерашњем израелском нападу је, иначе, срушен последњи мост преко либанске реке Литани. Тиме је пресечен главни пут за допремање помоћи у Тир. Како је  пренео Кристофер Строукс, директор операција хуманитарне организације "Лекари без граница" (МСФ), бомбардовање моста онемогућило је пролаз конвоја са храном, медицинском помоћи и горивом који је ишао ка Тиру.

Главни мост срушен је још раније у бомбардовању, а у нападима је уништено око 70 мостова у Либану, оштећени су аеродроми, луке и путеви које, према тврдњама Израела, Хезболах користи за транспорт оружја. Штета је процењена на више од 2,5 милијарди долара.

Строукса посебно брине што више нико не може да обезбеди сигуран пролаз за хуманитарне конвоје: "Рекли су нам да ако кренемо, то ће бити на сопствени ризик". Шеф делегације Европске комисије у Бејруту Патрик Рено нагласио је да је ЕУ "дубоко забринута због бомбардовања цивилних објеката", и изразио запрепашћење што хуманитарне групе морају саме да се штите. "У каквом то свету живимо када нам требају оклопна возила да бисмо допремили помоћ? Чињеница да су сви мостови и путеви уништени представља велики проблем... Не можемо да помажемо, ако се не поштују међународни прописи", указује Рено.

Одговор Хезболаха

Јуче су се сирене за ваздушни напад огласиле и у израелској области која се протеже од Средоземног до Галилејског мора. Најмање једна особа је рањена у том најновијем нападу Хезболаха на север Израела, дан након што је 15 људи, међу којима 12 резервиста израелске војске, погинуло у жестоком ракетирању са либанске територије, саопштиле су израелске службе за хитну помоћ.

Недеља је била дан са највећим бројем израелских жртава од почетка рата са Либаном 12. јула, када је Хезболах отео двојицу израелских војника. Укупан број погинулих Израелаца сада износи 48.

У израелским нападима на Либан страдале су 1.022 особе, углавном цивили, од којих 30 одсто деце млађе од 12 година, јавио је Франс прес позивајући се на најновије званичне податке либанских власти. У истом периоду рањено је 3.369 Либанаца, и погинуо 51 борац Хезболаха (како тврде у том шиитском покрету). У израелско-либанском сукобу погинуло је и осам припадника мањих шиитских радикалних покрета блиских Хезболаху. Од почетка израелске офанзиве у Либану је страдало и петоро запослених при УН.

Планови Израела и УН

Како пише израелски дневни лист "Харец", а преносе агенције, Израел планира да нападне стратешки важне циљеве и симболе либанске владе. "Наставићемо да нападамо све што се креће у Хезболаху – али мете ће нам бити и цивилна стратешка инфраструктура", рекао је јадан виши војни званичник за "Хаарец". Лист, међутим, не наводи који симболи либанске владе би могли бити мета израелских напада.

Израелски премијер Ехуд Олмерт и министар одбране Амир Перец требало би да се са вишим војним званичницима договоре о будућим корацима у борби против Хезболаха.

У исто време, у Уједињеним нацијама се очекује жива дипломатска активност после противљења главних актера кризе на Блиском истоку америчко-француском нацрту резолуције за успостављање примирја, која би требало да буде усвојена ове седмице. Главни захтев је да се прекину борбе између Израела и Хезболаха и распореде међународне снаге на југу Либана.

Лондонски "Гардијан" – констатујући да нацрт има мањкавости и истичући да је резолуцију, ипак, потребно донети – указује да ће расплет зависити од САД, пред којима су, наводно, две опције. Прва је да резолуцију третирају као "димну завесу" док, прећутно, одобравају наставак сукоба, а друга да стварно изврше притисак на Израел.

"Фајненшел тајмс" примећује да је питање упућивања мировних снага доста проблематично, јер би та мисија, ако не буде добро осмишљења, могла да се претвори у катастрофу. "Мировне снаге не могу да остваре успех, ако немају подршку арапских земаља, САД и ЕУ", поручује угледни дневник и додаје да у политички дијалог "морају да се укључе и Сирија и Иран".

Амерички државни секретар Кондолиза Рајс изјавила је да ни Израел ни Хезболах "неће добити све што желе", док су се руски председник Владимир Путин и британски премијер Тони Блер сагласили да је неопходно оживети мировни процес на Блиском истоку, како би се кренуло ка тражењу свеобухватног решења.