Više od hiljadu mrtvih

Prema izveštajima agencija
BEJRUT, TIR, JERUSALIM, NjUJORK – Libanski premijer Fuad Siniora izjavio je juče, kako prenose agencije, da je najmanje 40 ljudi poginulo u izraelskom vazdušnom napadu na pogranično selo Hula, na jugu Libana. Siniora je na skupu šefova arapskih zemalja ovo ocenio kao "užasan masakr".

 Libanski bezbednosni zvaničnici su ranije rekli da je na desetine ljudi zatrpano u ruševinama. Izraelski avion je najpre srušio kuću u kojoj se krilo 17 ljudi , a u drugom udaru su pogođene još dve obližnje kuće, sa oko 30 ljudi.

"Oni bombarduju sve što se kreće. Bombardovali su čak i magarca koji je ušao ovamo", izjavio je jedan očevidac, žitelj Hule.

Juče je život izgubilo još najmanje petoro Libanaca u izraelskim vazdušnim napadima na lučki grad Tir na jugu zemlje. Izraelski avioni bombardovali su isti stambeni blok koji su napali i u subotu, gde je, kako su tada preneli lekari, poginulo šest osoba. Izrael je naveo da je u tom napadu poginulo nekoliko komandanata Hezbolaha koji su planirali raketne napade.

Srušen poslednji most u Tiru

U jučerašnjem izraelskom napadu je, inače, srušen poslednji most preko libanske reke Litani. Time je presečen glavni put za dopremanje pomoći u Tir. Kako je  preneo Kristofer Strouks, direktor operacija humanitarne organizacije "Lekari bez granica" (MSF), bombardovanje mosta onemogućilo je prolaz konvoja sa hranom, medicinskom pomoći i gorivom koji je išao ka Tiru.

Glavni most srušen je još ranije u bombardovanju, a u napadima je uništeno oko 70 mostova u Libanu, oštećeni su aerodromi, luke i putevi koje, prema tvrdnjama Izraela, Hezbolah koristi za transport oružja. Šteta je procenjena na više od 2,5 milijardi dolara.

Strouksa posebno brine što više niko ne može da obezbedi siguran prolaz za humanitarne konvoje: "Rekli su nam da ako krenemo, to će biti na sopstveni rizik". Šef delegacije Evropske komisije u Bejrutu Patrik Reno naglasio je da je EU "duboko zabrinuta zbog bombardovanja civilnih objekata", i izrazio zaprepašćenje što humanitarne grupe moraju same da se štite. "U kakvom to svetu živimo kada nam trebaju oklopna vozila da bismo dopremili pomoć? Činjenica da su svi mostovi i putevi uništeni predstavlja veliki problem... Ne možemo da pomažemo, ako se ne poštuju međunarodni propisi", ukazuje Reno.

Odgovor Hezbolaha

Juče su se sirene za vazdušni napad oglasile i u izraelskoj oblasti koja se proteže od Sredozemnog do Galilejskog mora. Najmanje jedna osoba je ranjena u tom najnovijem napadu Hezbolaha na sever Izraela, dan nakon što je 15 ljudi, među kojima 12 rezervista izraelske vojske, poginulo u žestokom raketiranju sa libanske teritorije, saopštile su izraelske službe za hitnu pomoć.

Nedelja je bila dan sa najvećim brojem izraelskih žrtava od početka rata sa Libanom 12. jula, kada je Hezbolah oteo dvojicu izraelskih vojnika. Ukupan broj poginulih Izraelaca sada iznosi 48.

U izraelskim napadima na Liban stradale su 1.022 osobe, uglavnom civili, od kojih 30 odsto dece mlađe od 12 godina, javio je Frans pres pozivajući se na najnovije zvanične podatke libanskih vlasti. U istom periodu ranjeno je 3.369 Libanaca, i poginuo 51 borac Hezbolaha (kako tvrde u tom šiitskom pokretu). U izraelsko-libanskom sukobu poginulo je i osam pripadnika manjih šiitskih radikalnih pokreta bliskih Hezbolahu. Od početka izraelske ofanzive u Libanu je stradalo i petoro zaposlenih pri UN.

Planovi Izraela i UN

Kako piše izraelski dnevni list "Harec", a prenose agencije, Izrael planira da napadne strateški važne ciljeve i simbole libanske vlade. "Nastavićemo da napadamo sve što se kreće u Hezbolahu – ali mete će nam biti i civilna strateška infrastruktura", rekao je jadan viši vojni zvaničnik za "Haarec". List, međutim, ne navodi koji simboli libanske vlade bi mogli biti meta izraelskih napada.

Izraelski premijer Ehud Olmert i ministar odbrane Amir Perec trebalo bi da se sa višim vojnim zvaničnicima dogovore o budućim koracima u borbi protiv Hezbolaha.

U isto vreme, u Ujedinjenim nacijama se očekuje živa diplomatska aktivnost posle protivljenja glavnih aktera krize na Bliskom istoku američko-francuskom nacrtu rezolucije za uspostavljanje primirja, koja bi trebalo da bude usvojena ove sedmice. Glavni zahtev je da se prekinu borbe između Izraela i Hezbolaha i rasporede međunarodne snage na jugu Libana.

Londonski "Gardijan" – konstatujući da nacrt ima manjkavosti i ističući da je rezoluciju, ipak, potrebno doneti – ukazuje da će rasplet zavisiti od SAD, pred kojima su, navodno, dve opcije. Prva je da rezoluciju tretiraju kao "dimnu zavesu" dok, prećutno, odobravaju nastavak sukoba, a druga da stvarno izvrše pritisak na Izrael.

"Fajnenšel tajms" primećuje da je pitanje upućivanja mirovnih snaga dosta problematično, jer bi ta misija, ako ne bude dobro osmišljenja, mogla da se pretvori u katastrofu. "Mirovne snage ne mogu da ostvare uspeh, ako nemaju podršku arapskih zemalja, SAD i EU", poručuje ugledni dnevnik i dodaje da u politički dijalog "moraju da se uključe i Sirija i Iran".

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da ni Izrael ni Hezbolah "neće dobiti sve što žele", dok su se ruski predsednik Vladimir Putin i britanski premijer Toni Bler saglasili da je neophodno oživeti mirovni proces na Bliskom istoku, kako bi se krenulo ka traženju sveobuhvatnog rešenja.