Ново етничко чишћење

На Косову и Метохији поново би могло да се деси етничко чишћење ако се у преговорима о будућности те покрајине не установи снажна правна заштита за мањинске заједнице, упозорила је једна невладина организација за права мањина. "Међународна група за права мањина", чије је седиште у Лондону, тврди да је друштво на Косову тако подељено да је ситуација готово катастрофална. "Опасност је у томе да ће обрасци сегрегације који су прихваћени на Косову и који доводе до терора етничког чишћења бити уведени у нови устав и да ће бити понављани током следеће деценије", тврди се у извештају те групе, који је написао Клајв Болдвин, некадашњи службеник мисије ОЕБС-а у покрајини.

Иако је прављење извештаја финансијски помогла британска влада, Болдвин жестоко критикује понашање Уједињених нација и међународне заједнице на Косову у последњих седам година. Такође, за разлику од већине сличних извештаја са Запада, у овоме се уравнотежено говори о злочинима који су се у покрајини дешавали у њеној историји. (Болдвин тако наводи и да је у Другом светском рату убијено на хиљаде Срба, да их је још на хиљаде протерано и да им је касније забрањен повратак.) "Стање права мањина на Косову је најгоре у Европи", наводи се у извештају. "Нигде толико мањина не живи у толиком страху да ће бити малтретиране или нападнуте само због онога што јесу или због језика којим говоре."

Клајв Болдвин каже да је подељеност тако укорењена да се ниједна заједница не осећа заштићеном. "Они живе у страху да ће се у будућности десити нови велики сукоб", објашњава аутор извештаја у којем се, осим о Албанцима и Србима, говори и о Бошњацима, Хрватима, Турцима, Ашкалијама и Ромима. "Готово је невероватно да толико грешака направи једна међународна администрација састављена од институција, пре свега УН и ОЕБС-а, које имају дугу традицију бављена питањима мањина", каже Болдвин и додаје да то сигурно није због недостатка средстава, пошто је Унмик једна од најскупљих мисија у историји Уједињених нација.

Међународна група за права мањина тврди да су преговори о будућем статусу највећа шанса и највећа опасност за статус мањинских заједница. Подсећајући да су практично све мањине искључене из процеса одлучивања о статусу и критикујући ту одлуку међународне заједнице и владе у Приштини, Болдвин даје и препоруке свим странама.

"Срби морају да схвате да је једино дугорочно решење ефикасна заштита свих заједница на Косову у интегрисаном друштву. То је најбоље за њих. Позивамо међународну заједницу да призна какву би штету направила сегрегација. Они морају да схвате да Срби и друге косовске заједнице, укључујући и Албанце, немају користи од садашњег система. Дугорочна безбедност на Косову може се постићи само ефикасном заштитом свих мањина", каже он.

-----------------------------------------------------------

Нико није одговарао за убиство 11 Срба

Објашњавајући недостатак правне државе, аутор извештаја као индикативан наводи случај бомбашког напада на аутобус "Ниш експреса" у фебруару 2001, када је убијено 11 људи. "То је био један од најтежих напада на мањине. Касније је ухапшен један осумњичени, прикупљени су докази против њега и био је притворен по налогу судије у притворском центру у Приштини. Онда су у тај центар дошли војници америчког Кфора (иако он није у области за коју одговарају Американци) и одвели га у свој притвор у кампу Бондстил. Касније су саопштили да је он побегао (прва особа којој је то пошло за руком) и нико за њега није чуо до 2004. кад су се појавиле гласине да је ухапшен.

Кфор је притворио још тројицу, од којих су двојица били припадници Косовског заштитног корпуса. Међутим, Кфор је одбио да преда доказе суду и зато је (међународни) судија одбио да нареди да се они притворе. Уместо њега, притвор је, супротно одлуци суди, наредио шеф Унмика. То се догађало у време кад је Унмик желео да Срби учествују на изборима и кад су вође Срба тражиле да се нешто уради са истрагом о нападу на аутобус. Тај притвор без судског налога снажно су критиковали и ОЕБС и други као кршење владавине права.