Novo etničko čišćenje

Na Kosovu i Metohiji ponovo bi moglo da se desi etničko čišćenje ako se u pregovorima o budućnosti te pokrajine ne ustanovi snažna pravna zaštita za manjinske zajednice, upozorila je jedna nevladina organizacija za prava manjina. "Međunarodna grupa za prava manjina", čije je sedište u Londonu, tvrdi da je društvo na Kosovu tako podeljeno da je situacija gotovo katastrofalna. "Opasnost je u tome da će obrasci segregacije koji su prihvaćeni na Kosovu i koji dovode do terora etničkog čišćenja biti uvedeni u novi ustav i da će biti ponavljani tokom sledeće decenije", tvrdi se u izveštaju te grupe, koji je napisao Klajv Boldvin, nekadašnji službenik misije OEBS-a u pokrajini.

Iako je pravljenje izveštaja finansijski pomogla britanska vlada, Boldvin žestoko kritikuje ponašanje Ujedinjenih nacija i međunarodne zajednice na Kosovu u poslednjih sedam godina. Takođe, za razliku od većine sličnih izveštaja sa Zapada, u ovome se uravnoteženo govori o zločinima koji su se u pokrajini dešavali u njenoj istoriji. (Boldvin tako navodi i da je u Drugom svetskom ratu ubijeno na hiljade Srba, da ih je još na hiljade proterano i da im je kasnije zabranjen povratak.) "Stanje prava manjina na Kosovu je najgore u Evropi", navodi se u izveštaju. "Nigde toliko manjina ne živi u tolikom strahu da će biti maltretirane ili napadnute samo zbog onoga što jesu ili zbog jezika kojim govore."

Klajv Boldvin kaže da je podeljenost tako ukorenjena da se nijedna zajednica ne oseća zaštićenom. "Oni žive u strahu da će se u budućnosti desiti novi veliki sukob", objašnjava autor izveštaja u kojem se, osim o Albancima i Srbima, govori i o Bošnjacima, Hrvatima, Turcima, Aškalijama i Romima. "Gotovo je neverovatno da toliko grešaka napravi jedna međunarodna administracija sastavljena od institucija, pre svega UN i OEBS-a, koje imaju dugu tradiciju bavljena pitanjima manjina", kaže Boldvin i dodaje da to sigurno nije zbog nedostatka sredstava, pošto je Unmik jedna od najskupljih misija u istoriji Ujedinjenih nacija.

Međunarodna grupa za prava manjina tvrdi da su pregovori o budućem statusu najveća šansa i najveća opasnost za status manjinskih zajednica. Podsećajući da su praktično sve manjine isključene iz procesa odlučivanja o statusu i kritikujući tu odluku međunarodne zajednice i vlade u Prištini, Boldvin daje i preporuke svim stranama.

"Srbi moraju da shvate da je jedino dugoročno rešenje efikasna zaštita svih zajednica na Kosovu u integrisanom društvu. To je najbolje za njih. Pozivamo međunarodnu zajednicu da prizna kakvu bi štetu napravila segregacija. Oni moraju da shvate da Srbi i druge kosovske zajednice, uključujući i Albance, nemaju koristi od sadašnjeg sistema. Dugoročna bezbednost na Kosovu može se postići samo efikasnom zaštitom svih manjina", kaže on.

-----------------------------------------------------------

Niko nije odgovarao za ubistvo 11 Srba

Objašnjavajući nedostatak pravne države, autor izveštaja kao indikativan navodi slučaj bombaškog napada na autobus "Niš ekspresa" u februaru 2001, kada je ubijeno 11 ljudi. "To je bio jedan od najtežih napada na manjine. Kasnije je uhapšen jedan osumnjičeni, prikupljeni su dokazi protiv njega i bio je pritvoren po nalogu sudije u pritvorskom centru u Prištini. Onda su u taj centar došli vojnici američkog Kfora (iako on nije u oblasti za koju odgovaraju Amerikanci) i odveli ga u svoj pritvor u kampu Bondstil. Kasnije su saopštili da je on pobegao (prva osoba kojoj je to pošlo za rukom) i niko za njega nije čuo do 2004. kad su se pojavile glasine da je uhapšen.

Kfor je pritvorio još trojicu, od kojih su dvojica bili pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa. Međutim, Kfor je odbio da preda dokaze sudu i zato je (međunarodni) sudija odbio da naredi da se oni pritvore. Umesto njega, pritvor je, suprotno odluci sudi, naredio šef Unmika. To se događalo u vreme kad je Unmik želeo da Srbi učestvuju na izborima i kad su vođe Srba tražile da se nešto uradi sa istragom o napadu na autobus. Taj pritvor bez sudskog naloga snažno su kritikovali i OEBS i drugi kao kršenje vladavine prava.