Слабо улагање у аграр

Нови Сад – Пољопривреда има кључну улогу у смањењу спољнотрговинског дефицита Србије, али је неопходно створити стабилни и предвидиви привредни амбијент како би се омогућила већа улагања и привукли страни инвеститори – закључак је конференције „Инвестирање у агробизнис сектор Србије”, која је одржана јуче на Пољопривредном сајму у Новом Саду.

Министар пољопривреде Саша Драгин нагласио је да је једино добра аграрна политика она која може да обезбеди пољопривреднику да живи од овог посла.

– У последњих неколико година сектор пољопривреде бележи суфицит у спољнотрговинској размени, а прошлогодишњи раст производње износи два одсто. Доказаћемо да је могуће на принципима социјалне правде обезбедити брз развој аграра по моделу заједничке аграрне политике ЕУ – рекао је Драгин.

Министар Драгин је истакао да Србија треба да искористи предности свог географског положаја, обучену и јефтину радну снагу, лакши приступ тржиштима Русије и ЦЕФТА и примамљиве цене пољопривредног земљишта за даљи развој. Бивши министар пољопривреде Горан Живков, консултант СЕЕДЕВ-а, рекао је да су инвестиције у пољопривреду неопходније него икада, како би се ова грана спремила за улазак у ЕУ. Према његовим речима, за даљи развоја српског аграра неопходно је ширење тржишта кредита и земљишта.

Проблем, међутим, представља сиромаштво сеоског становништва. Живков је подсетио на истраживање Програма за развој Уједињених нација (УНДП) почетком ове године, које је показало да сваки други пољопривредник у Србији живи испод границе сиромаштва.

– Иако је српска пољопривреда прошле године остварила производњу вредну 5,8 милијарди долара, од чега је једна трећина извезена, досадашње инвестиције су скромне. Од свих директних страних инвестиција у Србију од 2005. до 2009. године учешће улагања у примарну пољопривредну производњу било је од девет до 21 милион евра годишње – рекао је потпредседник Привредне коморе Србије Стојан Јевтић.

Он је истакао да су прошле године пољопривредници били највећи кредитори трговинских ланаца, чија су дуговања била и до 60 милијарди динара, јер су чекали за испоручену робу да им се плати и до 120 дана, и то без камате.

М. Мијушковић