Slabo ulaganje u agrar

Novi Sad – Poljoprivreda ima ključnu ulogu u smanjenju spoljnotrgovinskog deficita Srbije, ali je neophodno stvoriti stabilni i predvidivi privredni ambijent kako bi se omogućila veća ulaganja i privukli strani investitori – zaključak je konferencije „Investiranje u agrobiznis sektor Srbije”, koja je održana juče na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin naglasio je da je jedino dobra agrarna politika ona koja može da obezbedi poljoprivredniku da živi od ovog posla.

– U poslednjih nekoliko godina sektor poljoprivrede beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a prošlogodišnji rast proizvodnje iznosi dva odsto. Dokazaćemo da je moguće na principima socijalne pravde obezbediti brz razvoj agrara po modelu zajedničke agrarne politike EU – rekao je Dragin.

Ministar Dragin je istakao da Srbija treba da iskoristi prednosti svog geografskog položaja, obučenu i jeftinu radnu snagu, lakši pristup tržištima Rusije i CEFTA i primamljive cene poljoprivrednog zemljišta za dalji razvoj. Bivši ministar poljoprivrede Goran Živkov, konsultant SEEDEV-a, rekao je da su investicije u poljoprivredu neophodnije nego ikada, kako bi se ova grana spremila za ulazak u EU. Prema njegovim rečima, za dalji razvoja srpskog agrara neophodno je širenje tržišta kredita i zemljišta.

Problem, međutim, predstavlja siromaštvo seoskog stanovništva. Živkov je podsetio na istraživanje Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) početkom ove godine, koje je pokazalo da svaki drugi poljoprivrednik u Srbiji živi ispod granice siromaštva.

– Iako je srpska poljoprivreda prošle godine ostvarila proizvodnju vrednu 5,8 milijardi dolara, od čega je jedna trećina izvezena, dosadašnje investicije su skromne. Od svih direktnih stranih investicija u Srbiju od 2005. do 2009. godine učešće ulaganja u primarnu poljoprivrednu proizvodnju bilo je od devet do 21 milion evra godišnje – rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevtić.

On je istakao da su prošle godine poljoprivrednici bili najveći kreditori trgovinskih lanaca, čija su dugovanja bila i do 60 milijardi dinara, jer su čekali za isporučenu robu da im se plati i do 120 dana, i to bez kamate.

M. Mijušković