Сви смо ми шпекуланти

Дилер у једној престоничкој банци и јуче је више веровао „чврстој” валути него динару и на бази тог свог очекивања куповао је евро како би за неколико дана могао да заради на курсним разликама. Ако је он добитник, онда неко мора да изгуби. По свој прилици, то су грађани који су се задужили узимајући кредите у девизама. Према веродостојним рачуницама, од почетка кризе, грађани су на укупан дуг за кредите, морали да плате више 1,28 милијарду динара због раста курса евра. А од почетка године до данас, они који имају кредите са девизном клаузулом морали су да одвоје 20 милијарди динара више за отплату кредита зато што је динар посрнуо.

– Док год учесници на тржишту осећају да ће евро сутра вредети више, продаваће динаре и куповати девизе – каже овај дилер који је желео да остане анониман.

Да је, на бази очекивања донео исправну пословну одлуку, потврдила је и јучерашња курсна листа, јер је динар за 20 пара додатно ослабио према евру.

– Ситуација на тржишту ће се врло брзо смирити, а самим тим и простор за зараду ће се смањити – процењује наш саговорник.

И док је за њега ово део свакодневног посла, министарка финансија Диана Драгутиновић, управо у оваквим шпекулантским потезима види узроке слабљења динара.

– Сви смо ми шпекуланти. У Србији свакодневно више од седам милиона становника има нека своја очекивања и процењује да ли ће динар ослабити или ојачати. Имате периоде када тржиште брзо и пренагљено реагује – објашњава дилер када је зарада највећа.

Како то предосећате, питали смо нашег саговорника.

– Кад видите да више нико неће да купује и продаје девизе по једној цени, онда то може да буде знак да се надају расту евра и да чекају бољу цену. Има много фактора, али наравно ниједан није сигуран. Све је то осећај, који понекад може да завара – објашњава он и додаје да је пре кризе шпекулативна зарада била већа.

На тржишту је, каже, било више девиза, зараде су биле мање, али је обим трговања био већи, па су приноси били обимнији. Сада је тржиште плитко, па су, самим тим и зараде мање, објашњава. Открива и још један „сигнал” који може да донесе профит.

– Кад је разлика између куповног и продајног курса мала, онда се отвара простор за шпекулације. Ако је разлика велика, онда је улагање ризично, али онај ко тада погоди, више и заради – открива наш саговорник. (/slika2)

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, каже да шпекуланти нису они који лове у мутном, већ је природно да банкари и други учесници на тржишту зарађују на својим очекивањима.

– И кад је котажа, односно разлика између куповног и продајног курса већа, они су уздржани. Сада је та разлика свега двадесетак пара и то отвара простор шпекулантима за зараду – објашњава Николић.

И Мирослав Здравковић, уредник сајта Ekonomija.org, сматра да је последње слабљење динара узрок спекулативних очекивања.

– Неконкурентност наше привреде, која се често наводи као узрок за слабљење динара није од јуче. Не траје то два, пет или седам дана, већ је то наш хронични проблем. И не може то бити узрок наглог дневног скока евра. Одговор на питање шта је узроковало последње слабљење динара дала је министарка Диана Драгутиновић – уверен је Здравковић који, иначе очекује да ће се тржиште за неколико дана смирити.

Бранислав Брујић, власник мењачнице „Пирана” такође сматра да ће се пад динара ускоро зауставити и да ће тензија почети да јењава.

– Нема разлога за панику, раст евра је краткорочан – уверава Брујић.

Топлица Спасојевић, власник ИТМ-а, пориче да слабљење динара погодује извозницима и моли државу да нађе неки други начин да стимулише извоз.

– Сировине плаћамо у девизама, кредити су нам везани за евро, једино плате радницима исплаћујемо у динарима. Сва предузећа и у земљи и у свету су задужена, нико не производи ослањајући се само на сопствене изворе. Не може да нам погодује то што је од увођења европске валуте динар ослабио за 80 одсто у односу на евро. Погледајте шта се дешава у региону, динар је највише пао за време кризе – истиче Спасојевић.

И заиста, од 30. септембра 2008. године па до јуче динар је ослабио за чак 30 одсто. За разлику од пољског злота (пад од 17,5 одсто), румунског леја (12,36), мађарске форинте (14,15), чешке круне (3,63 одсто). Хрватска куна, на пример, кризу је прегурала са падом од непуних два одсто, док је македонски денар пао за нешто мало више од пола процента.

Од почетка године, динар је такође забележио негативан рекорд у региону, тиме што је пао за 5,31 одсто. Чешка круна је, на пример, ојачала за 3,5 процента. У односу на евро, од почетка године, јачао је и пољски злот (2,5 одсто), али и хрватска куна (0,81 проценат).

Аница Николић

КО ЈЕ ЛИДЕР У РЕГИОНУ: УПОРЕДНИ ПОКАЗАТЕЉИ(/slika3)