Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

,,Костур" у новом руху

,,Костур" у новом руху
Уместо корова коначно ће се појавити мајстори на згради Ургентног центра Фото А. Јовановић

НОВИ САД – Већ две и по деценије једно огромно четвороспратно здање поред Клиничког центра ,,Војводина" у Новом Саду збуњује неупућене, а многи који знају о каквој је грађевини реч труде се да је заобиђу, како кажу, тек да би задржали душевни мир. грађевински комплекс површине 31.000 метара квадратних, одавно зарастао у коров, откад је након прекида радова застао ни на небу ни на земљи, код многих Новосађана буди непријатне успомене, а највише код здравствених радника и пацијената Клиничког центра.

Реч је здању својевремено предвиђеном за дијагностичко-терапеутски центар тадашње покрајинске болнице у Новом Саду. током градње понестало је пара, а, како се присећају савременици, и политичке воље да се оне обезбеде и послови су прекинути у фази грубих радова. У међувремену, грађевина је због свог изгледа прозвана ,,костур". Док је простор Клиничког центра постајао све мањи да прими болеснике, којих је све више из целе Војводине па и из других подручја земље и иностранства, дотле је ,,костур" све мање личио на замишљено модерно медицинско здање и постајао стециште бескућника и пијанаца у којем су се дешавали и злочини.

Свему томе, најзад, долази крај. Како су ових дана у више наврата најављивали челници Извршног већа АП Војводине и републички министар здравља, покрајинска влада ће обезбедити милијарду и 800 милиона динара (противвредност од 20 милиона евра) за изградњу ургентног центра који Новом Саду и Војводини у овом тренутку највише недостаје. Како је наговестио председник Извршног већа мр Бојан Пајтић, убрзано се припрема да радови почну већ на јесен.

Инвеститорима се жури, јер када је реч о простору у новосадским клиникама стање је све алармантније. Скенер, ултразвук, операционе сале, лабораторије... ,,расути" су по свим клиникама, па и најтеже болеснике, ако им је потребан снимак скенером, здравствени радници морају превести кроз дворишта и велики круг центра до зграде где је смештена опрема. Недостаје и простор за пацијенте који леже, па ако током дана или ноћи стигне неки пацијент у тешком стању (најчешће после саобраћајних несрећа) лакши пацијенти из Новог Сада, да би ослободили лежај, оду до куће, тамо преноће и ујутру се враћају.

Истовремено са ангажманом Извршног већа АПВ, Републичко министарство здравља интензивирало је преговоре са Европском инвестиционом банком и Европском агенцијом за реконструкцију о обезбеђивању кредита да би се осавремениле и пружиле квалитетније здравствене услуге у четири клиничка центра у Србији – у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Уколико би ти преговори уродили плодом, а у Министарству здравља кажу да је то скоро готова ствар, у Клиничком центру планирају да у ,,костур објекат" преселе не само Ургентни центар, већ и цео Институт за хирургију, укључујући и Клинику за реанимацију. У будућем дијагностичко-терапеутском центру нашле би се и друге клинике и службе које су сада стациониране у 12 зграда, махом претесних и са недовољним могућностима за успешан рад здравствених радника.

У зависности од средстава, међутим, према речима директора највеће војвођанске здравствене установе др Драгомира Дамјанова, планирано је да се упоредо са завршетком новог болничког комплекса адаптирају и преуреде и остале зграде Клиничког центра.

Ипак, како је управо потврдио покрајински секретар за здравство др Милош Лучић, Ургентни центар је апсолутни приоритет (на њега је упућена цела Војводина) и покрајинска влада ће његову изградњу почети у што краћем року, не чекајући исход разговора о кредиту за остале инвестиције, јер Ургентни центар сада користи подрумске просторије Института за хирургију које су му одавно додељене као привремено решење, а које је потрајало све до сада.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.