Капела као атеље

Чим прођу годишњи одмори, сомборски сликар Јене Вишинка свечано ће отворити свој атеље у центру града, на Тргу светог Тројства, тачно између Градског архива и Мале библиотеке. Сама по себи, ова вест не би била вредна новинских стубаца да није реч о простору Капеле светог Ивана Непомука, делу оближње Цркве Пресветог Тројства који, са изузетком службе на дан овог свеца, није коришћен бар пола века.

Тадашњи управник царских добара Франц Редл гради 1751. године капелу у рококо стилу и посвећује је светом Ивану Непомуку, заштитнику од поплава. Њен облик који је сачувала и до данас, наводи на претпоставку да је настала на основи некадашње турске богомоље која је постојала поред Пашине куле. До пре неколико година капела је била врло оронула, а онда је Црква успела, уз помоћ града и Завода за заштиту споменика културе, да прибави средства за њену рестаурацију.

И тако рестауриран, међутим, тај простор је остао неискоришћен, пошто Црква није имала кога да постави да дежура. Коначно је нађено решење о коме говори сликар Вишинка:

– Договорили смо се да ја будем тај дежурни који ће овде да продаје црквене реликвије, а заузврат да то буде мој атеље и галерија. Уз то, будући да Сомбор не може да се похвали богатством сувенира, дошао сам на идеју да осликам два века старе бибер-црепове са Градске куће и Цркве. Иначе безвредни, ти црепови осликани сомборским мотивима добијају нову димензију, а нарочито су значајни нашима из дијаспоре које мучи носталгија. У своју нову домовину они могу да понесу део историје свог родног града.

Колико цела ова прича "пије воду", уверили смо се на лицу места. Чим је Вишинка отворио капелу, како би нам на петнаестак минута показао овај невелики, љупки простор оплемењен његовим сликама, случајни пролазници похрлили су унутра. Замолио нас је да сачекамо да и последњи изађе, јер како да тера људе.