Буџет крпе и дугорочне државне обвезнице

Држава Србија је почетком маја продала прву емисију динарских обвезница које доспевају за 18 месеци и тиме започела с издавањем дугорочних хартија од вредности ради покривања сопствених дугова. Од почетка 2009. године када је почела да емитује записе, држава је продавала само краткорочне вредносне папире који стижу на наплату за три, шест месеци и годину дана и зато је појава ових 18-месечних папира заправо њен сигнал да жели да јој се верује да је способна да своје обавезе измирује и на дужи рок. За почетак на годину и по, касније можда и на десет година као што то чине и друге државе.

Директор Управе за јавни дуг у Министарству финансија Бранислав Тончић каже да је план да у јулу ове године буду понуђене на продају двогодишње обвезнице, почетком наредне године трогодишње, а петогодишње у другој половини 2011. године. Размишља се и о оним на седам, па и више година.

– Уколико услови буду добри, а под тим мислим ако буде интересовања инвеститора, можемо почети и раније – каже Тончић, додајући да ће се ове обвезнице као и оне које су до сада продате користити за финансирање буџетског дефицита и рефинансирање постојећих обвезница.

Продаја прве емисије, као и друге која је уследила пре неколико дана, била је врло успешна, јер је интересовање инвеститора било чак пет пута веће од вредности емисије која је износила три милијарде динара. Просечна камата у првој продаји је била око 9,49 одсто, а у другој 9,74 одсто.

Појаву 18-месечних обвезница на тржишту и, посебно, најаву емитовања трогодишњих и петогодишњих папира многи су „прочитали” као знак да, за сада, од продаје Телекома неће бити ништа јер се држава одлучила да на други начин надомести новац. Тончић, међутим, указује да је план о емитовању дугорочних обвезница „старији”.

– Уз планирану емисију обвезница, задуживање код међународних финансијских институција, руски кредит и узете комерцијалне кредите затварамо финансирање буџета – каже Тончић, додајући да су веће промене курса ризичне јер би смањиле интересовање инвеститора.

Иначе, од почетка 2009. године па рачунато с последњим аукцијама трезорских записа укупно задужење државе по овом основу (дуг с каматом) достигао је 120 милијарди динара. До краја године, према плану, требало би да се увећа на 200-220 милијарди динара. Дефицит је, подсећања ради, пројектован на 107 милијарди динара. Наредних година дефицит би требало да буде мањи па би се, каже, обвезницама могли рефинансирати и други дугови попут старе девизне штедње или дуг Париском клубу.

Директор Управе за јавни дуг каже да су динарске обвезнице добра мера деевризације. Почетком прошле године, на пример, само два одсто јавног дуга је било деноминирано у динарима, сада је то око 13 одсто, а до краја 2013. године, захваљујући динарским обвезницама, чак 50 одсто нашег дуга би могло бити у динарима. Предности тога су јасне – држава приходе остварује у динарима, а смањује се валутни ризик. Тончић додаје и да се не сме занемарити и да ће задуживање у еврима расти по основу најављених пројектних зајмова који су увек у еврима. Ипак, уз услов да укупни јавни дуг не пређе границу од 40 одсто БДП што је граница средње задужености, то што би 50 одсто јавног дуга било у динарима био би наш велики успех.

Емитовање дугорочних записа иако повећава јавни дуг није алармантно, сматра Тончић, јер је, каже, нормално да државе имају „залиха” (дуга) у вредности 40 до 50 одсто БДП-а у емитованим обвезницама и да, тако посматрано, ми још имамо простора за задуживање на домаћем тржишту у домаћој валути. Дуг по основу обвезница код нас је тренутно четири одсто, а до краја године достићи ће 6-7 одсто БДП-а.

Тончић, иначе, ни мало не сумња у успешност продаје дугорочних динарских обвезница. Што се оне више емитују на дужи рок интересовање инвеститора је, каже, веће из простог разлога што имају већу зараду, а смањује им се ризик од даљег пада камата. Принос ће, каже, одредити тржиште према референтној каматној стопи НБС, а већ сада и секундарно тржиште ових папира показује њихову вредност. Наиме, од 20. априла од како НБС и Министарство финансија објављују податке о секундарној трговини види се да је интересовање за куповину ових папира велико, али да власници не желе да их продају.

На издавању дугорочних хартија од вредности вољна је да нам помогне и Европска банка за обнову и развој, а њихов предлог је да емитују обвезнице на пет и седам година у динарима, индексиране у еврима. За сада су томе препрека неки наши прописи, а погодност ових обвезница би била у томе што би ЕБРД до капитала дошла под повољнијим условима него ми и самим тим га повољније и нама пласирала. Другим речима, позајмила би нам сопствени рејтинг. Сем тога, то што је задуживање индексирано у еврима је ипак боље од задуживања у еврима. Зајам се враћа у динарима, а на купцу обвезница је ризик конверзије динара у девизе, ако му је то потребно. Оваквим обвезницама не би се оптерећивале девизне резерве НБС.

– За сада смо опредељени за издавање динарских обвезница, а еврообвезнице нам нису у плану иако имамо понуде неколико светских банака да нам у томе помогну. Немамо разлога да журимо с емитовањем еврообвезница јер су камате на динарске исплативије, оне имају мање трошкове, ради се о домаћој валути и развија се домаће тржиште обвезница. Било би добро да имамо еврообвезнице као показатељ нашег бонитета, цене задуживања државе и предузећа, али за то је потребна емисија од пола милијарде евра, а за толико задуживање у буџету нема простора. Можда треба размишљати о еврообвезницама ради рефинансирања обавеза према Лондонском клубу, али само према одређеним банкама – каже Тончић.

Јована Рабреновић