Украдене скулптуре са фонтане „Буђење”

Са фонтане „Буђење” на Калемегдану нестало је шест бронзаних скулптура, а ЈП „Београдска тврђава” јуче је поднела кривичне пријаве против НН починилаца због крађе уметничких дела вредних око 500.000 динара. Из „Београдске тврђаве” апелују на грађане да сваки покушај продаје скулптура пријаве најближој станици полиције.

– Предмети могу доспети у руке колекционара и ливаца и зато их молимо да фигуре голубова врате Београђанима, уколико им дођу у посед – поручује Марина Андрић из ЈП „Београдска тврђава”.

Према њеним речима, скулптуре су нестале прошлог викенда у Ноћи музеја и ово предузеће које управља простором Београдске тврђаве морало је да испоштује све законске процедуре пре него што о немилом догађају обавести јавност. Додатни проблем је, каже Андрићева, што од почетка године Калемегдан и зидине тврђаве не обезбеђује довољно чувара.

– „Београдска тврђава” плаћа пет људи који чувају рампе само преко дана, како аутомобили не би улазили у парк и тврђаву. То је недовољно, а ноћу су небезбедни и посетиоци и споменици и мобилијар. Штете су све чешће и веће. Краду се канте и клупе, неколико рефлектора је поломљено и однесено – објашњава Андрићева.

Водоскок испред Павиљона Цвијета Зузорић, рад вајара Драгомира Арамбашића, постављен 1936. и обновљен 1980. године, у последњој деценији двапут је био мета скрнављења.

– Пре шест година на фонтани није било ниједне фигуре голуба, па је скупштина града обезбедила калупе и изливено је свих шест. Две године касније поново су нестала два и „Београдска тврђава” је финансирала обнову и вратила бронзане птице на фонтану – објашњава Андрићева.

Ово није једини пример да лопови односе предмете и уметнине од бакра, месинга и бронзе. Последњи такав случај полицији је пријављен крајем априла када је нестала плоча којом је био означен улаз у Манакову кућу у Улици Гаврила Принципа. Месец дана раније из Змај Јовине улице украден је бронзани кип капетана Мише Анастасијевића. Неколико дана потом из девет зграда у Гандијевој нестали су бакарни намотаји са мотора који покрећу лифтове.

Скидање олука са престоничких фасада својевремено је била „специјалност” лопова које су суграђани у жаргону звали „бакарном мафијом”. Памте се велике похаре олука 2008. године са Народног позоришта и београдске задужбине Хиландара у Булевару војводе Мишића.

На удару су и спомен-плоче, попут обележја на споменику Николи Тесли, испред зграде техничких факултета у Булевару краља Александра, вредног близу 100.000 динара, које је украдено у мају исте године. Својеврсни куриозитет десио се априла 2009. када су непознати починиоци на зграду у Ресавској, где је живео Петар Коњовић, невешто залепили спомен-плочу од бронзе и месинга у част познатог композитора коју су са истог места скинули месец дана раније.

Да крадљивци не штеде ни вечна почивалишта, сведочи крађа од пре неколико година, када су са Новог гробља нестала месингана вешала на којима су за време окупације нацисти вешали родољубе. Са истог места „дигнута” је и скулптура Ота Лога названа „У језгру два”, док су крађе ситног инвентара – славина, кандила и свећњака – редовна појава на свим гробљима.

Памте се и крађе читавих споменика, попут бисте Маријане Грегоран испред Месне заједнице „Филип Вишњић” на Карабурми, украдене пре две године, као и својевремено одношење обележја са Теразија у част поменутих обешених родољуба.

Процењује се да иза ових дела стоје добро организоване групе, привучене откупним ценама ових метала. Према незваничним подацима, за килограм бакра, у зависности од квалитета, може се добити између 300 и 400 динара, за килограм месинга од 200 до 250, а за алуминијум од 66 до 90 динара.

Д. М. – Д. Б.