Изути се или не, питање је сад

Ko не воли да се раскомоти у својој кући и ослободе ноге обуће понекад одмах, још на вратима? Али шта учинити у туђој кући када су домаћини боси, у чарапама, или у меканим папучама, хекланим натикачама… Шта урадити код домаћина коме је скидање ципела не само ствар удобности, већ и знак поштовања дома у који се улази. Тако на Блиском или Далеком истоку гости који се не изувају сматрају се непристојним. Осим тога, народи на Далеком истоку верују да је веома културно изути се и пред вратима оставити бригеи тешкоћеу ципелама.

У западном свету традиција изувања је такође веома распрострањена, не само пре уласка у сопствену кућу или код пријатеља, већ и на железничким станицама, у аутобусима, па и у авиону, као што то без имало устручавања раде Швеђани. Немци, пак, воле да су им стопала комотна на радном месту и радо ципеле замењују нечим удобнијим.

Парижани се не изувају

Обичај изувања се веома поштује у далеком и веома урбаном Јапану и нама ближој Турској, а та пракса се одомаћила и у Чешкој и Норвешкој. Међутим, изување испред врата је незамисливо у Паризу, Лондону и Риму јер би тако нешто најблаже речено изазвало изненађење, нешто недолично, па званице у скупоценим ципелама и не помишљају да их скину.

На Балкану, као што је то неко добро приметио „бити или не бити” гласи: акосенеизујемо као што домаћицаочекује, онасенећелепоосећати; акосеизујемо – тада се ми нећемо лепо осећати.

Већина Београђана сматра да је изување обуће задирање у приватност и атак на достојанство. У градској јурњави није увек могуће предвидети да ли ће ноге да се презноје или отекну, а многи би се због тога осећали непријатно и код најбољих пријатеља. Раскомоћена стопала могу да покажу и да су пете мало задебљале, да су нокти баш у време посете стигли за скраћивање, или је већ израсли нокат зацепио чарапу и мало из ње вири...

У свечаним приликама као што су славе, рођендани или друга већа кућна окупљања, од званица се не очекује да се изују. Уз свилену хаљину или белу кошуљу некако не иде изување и облачење исувише малих или повећих папуча са плишаном куцом која плази језик на званицу преко пута. Али, улазити у нечији дом са јако запрљаним ципелама је крајња неосетљивост и некултура.

Папуче за госте

Дилеме нема: када загазимо ублато, или у необорив доказ да је комшијски љубимац био у шетњи, а власник се није потрудио да уклони траг – требало би се изути. Понекад је потребно обућу прво очистити на отирачу који је омотан пешкиром овлаженим дезинфекционим раствором па тек онда ући у кућу и скинути их. Аконапољу лије и ципеле су се напиле воде толико да из њих капље, такође. За такве прилике требало би имати папуче за госте, али не оне које су ношене, већ чисте које се после употребе могу опрати у машини.

Правилима лепогпонашања сматра се и скидање обуће у кући где је беба. Гости се у таквим домаћинствима изувају и када то нико од њих не тражи, али је понекад домаћица принуђена да дубоко удахне пре него што замоли несмотреног госта да се изује, правдајући се да је беба мала или да је дете тек проходало, па више мили по поду него што стоји. Децу би, иначе, требало стрпљиво учити да спода ништа не стављају у уста, у својој или туђој кући, а нарочито не храну. Иако неможемо живетиустерилнимусловима, на помисао шта се све може наћи на уличним тротоарима, скидање обуће има своје оправдање. Ваздух стално циркулише у стану и са њим се са пода и тепиха дижу честице прашине, микроби, гриње и паразити.

Млади, са осушеним блатом у зарезима ђонова које се тако лако скида на управо очишћеном тепиху - требало би да се изују. Да се не би осећали непријатно када скину патике, сарајевскисредњошколци су изумели миришљаве чарапе које прањем три месеца не губе мирис. УИталији се одавно производе женске чарапе самирисомлаванде. Иначе, етарско уље лаванде је неотровно, сматра се добрим средством против гљивица и може се повремено ставити по нека кап у чизме, нарочито гумене, патике или обућу.

----------------------------------

Реч стручњака

По речима проф. дрГорана Белојевића из Института захигијенуимедицинскуекологијуМедицинског факултета уБеограду,изување обуће са медицинског аспекта је апсолутно оправдано. На ђоновима је највећа концентрација свих врста микроорганизама, делова инсеката и нечистоће. У ципелама не би требало улазити у спаваћусобе, а посебно не у дечију. Прашина са пода је инфективна и алергогена, посебно угрожава сасвим малу децу која још нису проходала и особе које болују од астме. Зато је препоручљиво користити само оне усисиваче који имају атест о ефикасности филтера.