Заборављени рат опет прети

На Корејском полуострву, дуж 38. паралеле, опет звецка оружје. Две корејске државе размењују тешке међусобне оптужбе и претње, а све то дешава се у данима који се готово поклапају с почетком великог рата две Кореје – 1950. године.

Најновији међукорејски спор није за потцењивање. Две државе одвојене су последњим преосталим делом хладноратовске гвоздене завесе – „зидом“ који је обележио скоро пола века светске историје у другој половини 20. века. И не само то, међукорејска граница повучена дуж 38. паралеле данас је најбоље чувана државна међа на планети: дуж ове линије стотине хиљада војника гледа се преко нишана, обе стране поседују најмодерније наоружање укључујући ту и атомске бомбе северне (комунистичке) корејске државе.

Оно што посебно забрињава јесте чињеница да су односи две државе подељеног корејског народа стално на оштрици ножа. Њихов рат – од 1950. до 1953. године – био је више него трагичан и умало није прерастао у обрачун светских размера. Уосталом, тај рат никада званично и није окончан потписивањем мировног споразума – две Кореје живе од 1953. само у примирју.

Повод за најновији „судар” Пјонгјанга и Сеула у вези је са 26. мартом ове године када је у Жутом мору потонуо јужнокорејски војни брод „Чеонан“, у близини границе две државе. Сеул је покренуо опсежну истрагу, посебно због чињенице да је том приликом погинуло 46 јужнокорејских морнара.

После испитивања остатака брода „Чеонан”, који су извучени на површину, и претраживања морског дна, Јужна Кореја је саопштила да „постоје очигледни докази да је Северна Кореја одговорна за потапање јужнокорејског ратног брода”. Сеул тврди да је „Чеонан” уништен севернокорејским торпедом чији су остаци, наводно, пронађени у близини места где је јужнокорејски брод потопљен.

Оно што је уследило после ове оптужбе лансиране из Сеула јесте „размотавање“ препознатљивог корејског кризног сценарија. Северна Кореја одбацила је све оптужбе оценивши да су „исфабриковане“, истовремено запретивши да ће покренути „свети рат против југа“ уколико Сеул покуша да се освети за потапање „Чеонана“. Севернокорејска пропаганда поновила је и стари „рецепт“ по којем ће Пјонгјанг деловати одговарајући на потезе југа: „Ако неко на нас извади нож, потегнућемо на њега мач, на претњу пиштољем – одговорићемо топовима. Због тога је веома добро што имамо атомско оружје.“

Јужна Кореја је поручила да ће затражити помоћ Савета безбедности УН, највернији војни савезник Сеула, Сједињене Америчке Државе одмах су осудиле Пјонгјанг „због агресије“. Кина, традиционални заштитник Северне Кореје, као и увек у ранијим сличним експлозивним ситуацијама, позвала је обе стране на уздржаност.

А онда су се, некако истовремено, обе стране сетиле да постоји споразум о примирју, потписан давне 1953. године. Сеул је саопштио да је „нападом на јужнокорејски брод Северна Кореја прекршила примирје“, Пјонгјанг је запретио да ће повући потпис с тог документа уколико југ учини неки осветнички корак.

Поводом најновијег заоштравања односа Пјонгјанга и Сеула, одмах су се појавила многобројна подсећања на крвави рат који је на Корејском полуострву беснео од 25. јуна 1950. до 27. јула 1953. године. Био је то рат који је дефинитивно означио „цепање“ антихитлеровске коалиције и стварање два табора: комунистичког – са тадашњим Совјетским Савезом и Кином на челу – и капиталистичког који су предводиле САД.

Ратна разарања и жртве остали су до данас на нивоу процена које кажу да је страдало око три милиона цивила, пола милиона корејских и 400.000 кинеских војника и око 40.000 припадника трупа УН (највише Американаца – 36.000). Рат је, иначе, завршен – спортски речено – нерешено. Прво је ратна срећа била на страни Северне Кореје, затим се Јужна Кореја, уз помоћ САД, понадала победи, али се у сукоб, на страни севера, умешала Кина и фронт је укопан дуж 38. паралеле. После дугих и напетих преговора, уместо мировног споразума, потписано је само примирје – тако да су фактички две Кореје и данас у ратном стању.

Корејски обрачун догодио се непосредно после Другог светског рата због чега је некако остао у сенци и често се описује као заборављени рат, иако, по размерама и трагичним последицама, спада у ред заиста великих оружаних сукоба. И данас постоје сасвим различити прилази у објашњавању повода и суштине сукоба на Корејском полуострву, о чему најбоље говоре једноставни детаљи – различита имена за рат која користе бивши противници. У Јужној Кореји најчешће кажу само датум „25. 6.“ (почетак сукоба), у Северној Кореји тврде да је реч о „отаџбинском ослободилачко рату“. САД говоре о „корејском конфликту“ и „међународној полицијској акцији“, док у Кини званично тврде да је „рат био устанак против САД и помоћ Кореји“.  

Жарко Ракић