Узори мама и Анџелина Џоли

Нај­че­шћи узор сред­њо­шко­ла­ца у Ср­би­ји су њи­хо­ве мај­ке. Го­то­во по­ло­ви­на ђа­ка има идо­ле ме­ђу јав­ним лич­но­сти­ма, а ве­ћи­на њих је из све­та естра­де и спор­та – ре­зул­та­ти су ис­тра­жи­ва­ња ти­ма Ин­сти­ту­та за пси­хо­ло­ги­ју Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та, об­ја­вље­них у по­след­њем бро­ју Збор­ни­ка Ин­сти­ту­та за пе­да­го­шка ис­тра­жи­ва­ња. Око 2.500 уче­ни­ка из 26 шко­ла из де­вет гра­до­ва у Ср­би­ји, на ли­сти нај­по­пу­лар­ни­јих на­во­ди­ли су Ан­џе­ли­ну Жо­ли, Све­тла­ну Ра­жна­то­вић, Ану Ива­но­вић, Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа и Вла­ду Див­ца. На спи­ску од 400 јав­них лич­но­сти, ме­ђу пр­вих 20 на­шли су се не­ко­ли­ко стра­них фуд­ба­ле­ра, Иси­до­ра Бје­ли­ца, Зо­ран Ђин­ђић, Бред Пит, Бил Гејтс, Здрав­ко Чо­лић, Аврил Ла­вињ, Па­рис Хил­тон...

Ауто­ри ис­тра­жи­ва­ња (ко­је је део ши­ре сту­ди­је ко­ја се ба­ви­ла ис­тра­жи­ва­њем сло­бод­ног вре­ме­на сред­њо­шко­ла­ца) Ива­на Сте­па­но­вић, Дра­ги­ца Па­вло­вић-Ба­бић и Зо­ра Кр­ња­ић сма­тра­ју да ре­зул­та­ти го­во­ре о окре­ну­то­сти мла­дих ка све­ту за­ба­ве и ука­зу­ју на слаб ути­цај шко­ле на вред­но­сти си­стем мла­дих, јер је све­га три од­сто ђа­ка као идо­ле на­во­ди­ло на­уч­ни­ке или умет­ни­ке.

Уче­ни­ци у ис­тра­жи­ва­њу тре­ба­ло је да на­ве­ду до три осо­бе из при­ват­ног жи­во­та (узо­ри), би­ло да су оне жи­ве или не, за ко­је би мо­гли да ка­жу да би во­ле­ли да бу­ду као оне, као и да на­ве­ду раз­ло­ге за свој став. Исто пи­та­ње би­ло је по­ста­вље­но за осо­бе из јав­ног жи­во­та (идо­ли).

За нај­ве­ћи број ис­пи­та­ни­ка, узо­ри из при­ват­ног жи­во­та су ро­ди­те­љи, на пр­вом ме­сту мај­ка, а по­том сле­де отац, не­ко од ро­ђа­ка, се­стра, па брат. Нај­ве­ћи број сред­њо­шко­ла­ца (21 од­сто оних ко­ји­ма је мај­ка узор), на­во­ди као раз­лог до­бро­ту и пле­ме­ни­тост мај­ки. По­том сле­де по­др­шка, раз­у­ме­ва­ње и љу­бав ко­ју оне пру­жа­ју (20 од­сто). Уче­ни­ци су та­ко­ђе ис­ти­ца­ли и по­жр­тво­ва­ност мај­ки да им обез­бе­де вас­пи­та­ње и до­бар жи­вот (15 про­це­на­та), а 13 од­сто њих на­во­ди­ло је мо­рал­не осо­би­не сво­јих мај­ки по­пут по­ште­ња, пра­вед­но­сти и искре­но­сти.

Нај­ви­ше сред­њо­шко­ла­ца ди­ви се оче­ви­ма јер су вред­ни и за­ра­ђу­ју за по­ро­ди­цу (24 од­сто од оних ко­ји на­во­де оца као узор), 15 од­сто це­ни њи­хо­ву до­бро­ту и пле­ме­ни­тост, а по 12 од­сто њих ди­ве се оче­ви­ма због ин­те­ли­ген­ци­је и обра­зо­ва­ња, од­но­сно због успе­шно­сти у про­фе­си­ји.

Се­стра је идол за­то што је успе­шно окон­ча­ла шко­ло­ва­ње и на­шла до­бар по­сао (45 од­сто оних ко­ји се­стру на­во­де као узор), за­то што пру­жа осло­нац, раз­у­ме­ва­ње и љу­бав (24 од­сто) или за­то што је не­за­ви­сна (11 про­це­на­та).

На­став­ни­ци су рет­ко узо­ри уче­ни­ка, што је по­твр­ђе­но и у не­ким стра­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, на­во­де ауто­ри.

Кад је реч о мо­де­ли­ма из јав­ног жи­во­та, да­ле­ко нај­по­пу­лар­ни­је су естрад­не лич­но­сти (ви­ше од по­ло­ви­не уче­ни­ка је на­ве­ло не­ког од њих као свог идо­ла), а по­том сле­де спор­ти­сти ко­ји су идо­ли за тре­ћи­ну уче­ни­ка. Сред­њо­школ­ци се ди­ве сво­јим идо­ли­ма пре све­га због успе­ха у про­фе­си­ји ко­јом се ба­ве (29,7од­сто), а по­том сле­де раз­ло­зи ко­ји се од­но­се на сла­ву, моћ и бо­гат­ство (19,4). Тре­ћи по за­сту­пље­но­сти, али знат­но ре­ђи раз­ло­зи ти­чу се фи­зич­ког из­гле­да идо­ла.

За­ни­мљи­во је да је је­дан од­сто уче­ни­ка у до­би од 15 до 19 го­ди­на на­ве­ло се­бе као соп­стве­ни узор, ис­ти­чу­ћи сво­ју је­дин­стве­ност и по­тре­бу да са­ми се­бе об­ли­ку­ју, уме­сто да се угле­да­ју на дру­ге. Бли­зу тре­ћи­не уче­ни­ка уоп­ште не­ма осо­бу на ко­ју се угле­да, што би по ми­шље­њу струч­ња­ка Ин­сти­ту­та за пси­хо­ло­ги­ју тре­ба­ло до­дат­но ис­пи­та­ти.

Ауто­ри су на кра­ју упо­ре­ди­ли ово са слич­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма из 1994. и 2000. го­ди­не и за­кљу­чи­ли да су сред­њо­школ­ци са­да че­шће на­во­ди­ли идо­ле из ка­те­го­ри­ја естра­да и спорт, а да­ле­ко ре­ђе идо­ле из обла­сти елит­не кул­ту­ре и по­ли­ти­ке. При­ме­ће­но је и да се по­ја­ви­ла но­ва пот­ка­те­го­ри­ја у окви­ру ка­те­го­ри­је естра­де – ТВ ли­ца, што по ми­шље­њу ис­тра­жи­ва­ча та­ко­ђе ја­сно све­до­чи о ди­рект­ном ути­ца­ју ме­ди­ја на вред­но­сни си­стем мла­дих.

С. Гу­ци­јан

----------------------------------------------------

Књи­ге це­не, али не чи­та­ју

Кроз ис­тра­жи­ва­ње су до­би­је­ни по­да­ци и о сла­бом не­го­ва­њу чи­та­лач­ких на­ви­ка у по­ро­ди­ца­ма сред­њо­шко­ла­ца. Та­ко је 60 од­сто њих на­ве­ло да се књи­ге це­ни у по­ро­ди­ци, али их не чи­та­ју, 11 про­це­на­та уче­ни­ка је ре­кло да се књи­ге не це­не и рет­ко чи­та­ју, а се­дам од­сто је при­зна­ло да књи­ге ни­ка­да не пред­ста­вља­ју те­му раз­го­во­ра у по­ро­ди­ци.