Uzori mama i Andželina Džoli

Naj­če­šći uzor sred­njo­ško­la­ca u Sr­bi­ji su nji­ho­ve maj­ke. Go­to­vo po­lo­vi­na đa­ka ima ido­le me­đu jav­nim lič­no­sti­ma, a ve­ći­na njih je iz sve­ta estra­de i spor­ta – re­zul­ta­ti su is­tra­ži­va­nja ti­ma In­sti­tu­ta za psi­ho­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta, ob­ja­vlje­nih u po­sled­njem bro­ju Zbor­ni­ka In­sti­tu­ta za pe­da­go­ška is­tra­ži­va­nja. Oko 2.500 uče­ni­ka iz 26 ško­la iz de­vet gra­do­va u Sr­bi­ji, na li­sti naj­po­pu­lar­ni­jih na­vo­di­li su An­dže­li­nu Žo­li, Sve­tla­nu Ra­žna­to­vić, Anu Iva­no­vić, No­va­ka Đo­ko­vi­ća i Vla­du Div­ca. Na spi­sku od 400 jav­nih lič­no­sti, me­đu pr­vih 20 na­šli su se ne­ko­li­ko stra­nih fud­ba­le­ra, Isi­do­ra Bje­li­ca, Zo­ran Đin­đić, Bred Pit, Bil Gejts, Zdrav­ko Čo­lić, Avril La­vinj, Pa­ris Hil­ton...

Auto­ri is­tra­ži­va­nja (ko­je je deo ši­re stu­di­je ko­ja se ba­vi­la is­tra­ži­va­njem slo­bod­nog vre­me­na sred­njo­ško­la­ca) Iva­na Ste­pa­no­vić, Dra­gi­ca Pa­vlo­vić-Ba­bić i Zo­ra Kr­nja­ić sma­tra­ju da re­zul­ta­ti go­vo­re o okre­nu­to­sti mla­dih ka sve­tu za­ba­ve i uka­zu­ju na slab uti­caj ško­le na vred­no­sti si­stem mla­dih, jer je sve­ga tri od­sto đa­ka kao ido­le na­vo­di­lo na­uč­ni­ke ili umet­ni­ke.

Uče­ni­ci u is­tra­ži­va­nju tre­ba­lo je da na­ve­du do tri oso­be iz pri­vat­nog ži­vo­ta (uzo­ri), bi­lo da su one ži­ve ili ne, za ko­je bi mo­gli da ka­žu da bi vo­le­li da bu­du kao one, kao i da na­ve­du raz­lo­ge za svoj stav. Isto pi­ta­nje bi­lo je po­sta­vlje­no za oso­be iz jav­nog ži­vo­ta (ido­li).

Za naj­ve­ći broj is­pi­ta­ni­ka, uzo­ri iz pri­vat­nog ži­vo­ta su ro­di­te­lji, na pr­vom me­stu maj­ka, a po­tom sle­de otac, ne­ko od ro­đa­ka, se­stra, pa brat. Naj­ve­ći broj sred­njo­ško­la­ca (21 od­sto onih ko­ji­ma je maj­ka uzor), na­vo­di kao raz­log do­bro­tu i ple­me­ni­tost maj­ki. Po­tom sle­de po­dr­ška, raz­u­me­va­nje i lju­bav ko­ju one pru­ža­ju (20 od­sto). Uče­ni­ci su ta­ko­đe is­ti­ca­li i po­žr­tvo­va­nost maj­ki da im obez­be­de vas­pi­ta­nje i do­bar ži­vot (15 pro­ce­na­ta), a 13 od­sto njih na­vo­di­lo je mo­ral­ne oso­bi­ne svo­jih maj­ki po­put po­šte­nja, pra­ved­no­sti i iskre­no­sti.

Naj­vi­še sred­njo­ško­la­ca di­vi se oče­vi­ma jer su vred­ni i za­ra­đu­ju za po­ro­di­cu (24 od­sto od onih ko­ji na­vo­de oca kao uzor), 15 od­sto ce­ni nji­ho­vu do­bro­tu i ple­me­ni­tost, a po 12 od­sto njih di­ve se oče­vi­ma zbog in­te­li­gen­ci­je i obra­zo­va­nja, od­no­sno zbog uspe­šno­sti u pro­fe­si­ji.

Se­stra je idol za­to što je uspe­šno okon­ča­la ško­lo­va­nje i na­šla do­bar po­sao (45 od­sto onih ko­ji se­stru na­vo­de kao uzor), za­to što pru­ža oslo­nac, raz­u­me­va­nje i lju­bav (24 od­sto) ili za­to što je ne­za­vi­sna (11 pro­ce­na­ta).

Na­stav­ni­ci su ret­ko uzo­ri uče­ni­ka, što je po­tvr­đe­no i u ne­kim stra­nim is­tra­ži­va­nji­ma, na­vo­de auto­ri.

Kad je reč o mo­de­li­ma iz jav­nog ži­vo­ta, da­le­ko naj­po­pu­lar­ni­je su estrad­ne lič­no­sti (vi­še od po­lo­vi­ne uče­ni­ka je na­ve­lo ne­kog od njih kao svog ido­la), a po­tom sle­de spor­ti­sti ko­ji su ido­li za tre­ći­nu uče­ni­ka. Sred­njo­škol­ci se di­ve svo­jim ido­li­ma pre sve­ga zbog uspe­ha u pro­fe­si­ji ko­jom se ba­ve (29,7od­sto), a po­tom sle­de raz­lo­zi ko­ji se od­no­se na sla­vu, moć i bo­gat­stvo (19,4). Tre­ći po za­stu­plje­no­sti, ali znat­no re­đi raz­lo­zi ti­ču se fi­zič­kog iz­gle­da ido­la.

Za­ni­mlji­vo je da je je­dan od­sto uče­ni­ka u do­bi od 15 do 19 go­di­na na­ve­lo se­be kao sop­stve­ni uzor, is­ti­ču­ći svo­ju je­din­stve­nost i po­tre­bu da sa­mi se­be ob­li­ku­ju, ume­sto da se ugle­da­ju na dru­ge. Bli­zu tre­ći­ne uče­ni­ka uop­šte ne­ma oso­bu na ko­ju se ugle­da, što bi po mi­šlje­nju struč­nja­ka In­sti­tu­ta za psi­ho­lo­gi­ju tre­ba­lo do­dat­no is­pi­ta­ti.

Auto­ri su na kra­ju upo­re­di­li ovo sa slič­nim is­tra­ži­va­nji­ma iz 1994. i 2000. go­di­ne i za­klju­či­li da su sred­njo­škol­ci sa­da če­šće na­vo­di­li ido­le iz ka­te­go­ri­ja estra­da i sport, a da­le­ko re­đe ido­le iz obla­sti elit­ne kul­tu­re i po­li­ti­ke. Pri­me­će­no je i da se po­ja­vi­la no­va pot­ka­te­go­ri­ja u okvi­ru ka­te­go­ri­je estra­de – TV li­ca, što po mi­šlje­nju is­tra­ži­va­ča ta­ko­đe ja­sno sve­do­či o di­rekt­nom uti­ca­ju me­di­ja na vred­no­sni si­stem mla­dih.

S. Gu­ci­jan

----------------------------------------------------

Knji­ge ce­ne, ali ne či­ta­ju

Kroz is­tra­ži­va­nje su do­bi­je­ni po­da­ci i o sla­bom ne­go­va­nju či­ta­lač­kih na­vi­ka u po­ro­di­ca­ma sred­njo­ško­la­ca. Ta­ko je 60 od­sto njih na­ve­lo da se knji­ge ce­ni u po­ro­di­ci, ali ih ne či­ta­ju, 11 pro­ce­na­ta uče­ni­ka je re­klo da se knji­ge ne ce­ne i ret­ko či­ta­ju, a se­dam od­sto je pri­zna­lo da knji­ge ni­ka­da ne pred­sta­vlja­ju te­mu raz­go­vo­ra u po­ro­di­ci.