За погрешну пресуду – 130 сведока

Од на­шег до­пи­сни­ка
Са­ра­је­во, 23. ма­ја – Бив­ши ко­ман­дир Дру­гог од­ре­да Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је МУП-а Ре­пу­бли­ке Срп­ске из Ше­ко­ви­ћа Ми­лош Сту­пар, ко­јег је Суд БиХ у ју­лу 2008. го­ди­не осу­дио на 40 го­ди­на за­тво­ра „због ко­манд­не од­го­вор­но­сти у стре­ља­њу ви­ше од 1.000 Бо­шња­ка 13. ју­ла 1995. го­ди­не у зе­мљо­рад­нич­кој за­дру­зи у се­лу Кра­ви­це, код Бра­тун­ца”, већ не­ко­ли­ко да­на сло­бо­дан је чо­век. Осло­ба­ђа­ју­ћу пра­во­сна­жну пре­су­ду до­не­ло је Апе­ла­ци­о­но ве­ће Су­да БиХ, на­кон што је утвр­ди­ло да Сту­пар ни­је по­чи­нио кри­вич­но де­ло за ко­је је оп­ту­жен и за ко­је му је из­ре­че­на дра­кон­ска ка­зна.

Азра Ми­ле­тић, пред­се­да­ва­ју­ћа Апе­ла­ци­о­ног ве­ћа Су­да БиХ, обра­зла­жу­ћи осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду, по­твр­ди­ла је да је утвр­ђе­но да „Сту­пар уоп­ште ни­је био са сво­јом је­ди­ни­цом у вре­ме стре­ља­ња Бо­шња­ка у Кра­ви­ца­ма”. По­зва­ла се и на до­ка­зе и из­ја­ве све­до­ка ко­ји, ка­ко је ре­кла, „упу­ћу­ју на то да оп­ту­же­ни ни­је имао ефек­тив­ну кон­тро­лу над је­ди­ни­цом, ни де фак­то ни де ју­ре”.

Ми­ло­шу Сту­па­ру у Су­ду БиХ су­ђе­но је за­јед­но са још де­се­то­ри­цом при­пад­ни­ка Дру­гог од­ре­да Спе­ци­јал­не по­ли­ци­је, од ко­јих су ше­сто­ри­ца у ју­лу 2008. го­ди­не осу­ђе­на на укуп­но 181 го­ди­ну за­тво­ра „због по­ма­га­ња у ге­но­ци­ду”, док су че­тво­ри­ца осло­бо­ђе­на. Су­ђе­ње је тра­ја­ло око две го­ди­не, уз уче­шће стра­них су­ди­ја и ту­жи­ла­ца.

„Пр­во­сте­пе­ни по­сту­пак ко­штао је без­ма­ло ми­ли­он и по кон­вер­ти­бил­них ма­ра­ка, а апе­ла­ци­о­ни 1.700 КМ. У пред­ме­ту, озна­че­ном као ’пред­мет Кра­ви­це’, са­слу­ша­но је око 130 све­до­ка”, из­ја­ви­ла је за „По­ли­ти­ку” Ма­ну­е­ла Хо­џић, порт­па­рол Су­да БиХ.

Крај­њи ис­ход „слу­ча­ја” Сту­пар, ко­ји је на бо­шњач­кој стра­ни до­че­кан са до­ста стра­сти, отво­рио је мно­га пи­та­ња на ко­ја би „не­ко” мо­рао да­ти од­го­вор јер, де­фи­ни­тив­но, на ова­квим при­ме­ри­ма па­да те­за о по­ште­ном по­ступ­ку, као и тврд­ње да су „Суд и Ту­жи­ла­штво БиХ не­при­стра­сни и да се, ис­кљу­чи­во, ру­ко­во­де чи­ње­ни­ца­ма и за­ко­ном”.

„Има­ти пре­су­ду од 40 го­ди­на, а на­кон то­га осло­ба­ђа­ју­ћу, зна­чи да је не­ко де­бе­ло по­гре­шио, пр­во­сте­пе­ни, или дру­го­сте­пе­ни суд. У све­ту, од­но­сно до­бро уре­ђе­ном пра­во­су­ђу, раз­ли­ка из­ме­ђу пр­во­сте­пе­не и дру­го­сте­пе­не пре­су­де мак­си­мал­но мо­же из­но­си­ти три го­ди­не”, ре­као је за наш лист адво­кат Ду­шко То­мић, до­дав­ши да је кон­кре­тан слу­чај” сиг­нал да ни­је не­што у ре­ду у пра­во­су­ђу” и да то – „отва­ра сум­њу у прав­ну си­гур­ност др­жа­ве”.

То­мић сма­тра да су стра­не су­ди­је и ту­жи­о­ци, ко­ји су би­ли ан­га­жо­ва­ни у Су­ду и Ту­жи­ла­штву БиХ, „сум­њи­вог про­фе­си­о­нал­ног ква­ли­те­та, кре­ди­би­ли­те­та, као и на­ме­ра”, у БиХ су, ка­же, до­шли „као ма­ли, ано­ним­ни прав­ни­ци, а вра­ћа­ли су се у сво­је зе­мље као глав­не су­ди­је и ту­жи­о­ци”.

„Иза се­бе оста­ви­ли су стра­хо­ви­те по­сле­ди­це”, твр­ди он и као при­мер на­во­ди „слу­чај” свог кли­јен­та Вла­сти­ми­ра Ла­за­ре­ви­ћа, по­ли­цај­ца МУП-а РС, ко­јег је Ту­жи­ла­штво БиХ пре два да­на осло­бо­ди­ло те­шких оп­ту­жби за ко­је га је те­ре­тио стра­ни ту­жи­лац Ва­и­ки Вен­дорф, и због че­га је 40 да­на про­вео у при­тво­ру, а око две го­ди­не жи­вео под при­смо­тром и био –„прак­тич­но ло­го­раш у сво­јој ку­ћи”.

Ис­тра­гу про­тив Ла­за­ре­ви­ћа об­у­ста­вио је до­ма­ћи ту­жи­лац Олег Чав­ка, јер „ни­је би­ло до­ка­за да је по­чи­нио че­ти­ри те­шка кри­вич­на де­ла”. То­мић на­ја­вљу­је да ће ту­жи­ти БиХ због „не­ху­ма­ног по­сту­па­ња и по­ку­ша­ја то­тал­ног уни­ште­ња по­ро­ди­це Ла­за­ре­вић”.

Ни ми­ни­стар прав­де БиХ Ба­ри­ша Чо­лак ни­је за­до­во­љан ре­зул­та­ти­ма ра­да стра­них су­ди­ја и ту­жи­ла­ца ко­ји су де­ли­ли прав­ду у БиХ, јер и он сма­тра да су „на­не­ли ви­ше ште­те, не­го ко­ри­сти”.

„Би­ли су чи­сти про­ма­шај, ни­су сви ко­ји су ов­де до­шли би­ли ква­ли­тет­ни, ни­ти су сви до­шли са до­брим на­ме­ра­ма”, из­ја­вио је Чо­лак у јед­ној те­ле­ви­зиј­ској еми­си­ји, до­дав­ши да „ни­је њи­хо­во да ка­жу да не­ма не­до­дир­љи­вих”.

Осло­ба­ђа­ју­ћа пре­су­да Ми­ло­шу Сту­па­ру, пре­ма ми­шље­њу пред­сед­ни­ка Цен­тра за ху­ма­ну по­ли­ти­ку Мо­ми­ра Де­ја­но­ви­ћа, „је­сте ин­ди­ка­тор озбиљ­них про­бле­ма у пра­во­су­ђу БиХ” ко­ји су „по­сле­ди­ца ре­форм­ских про­пу­ста, не­из­гра­ђе­но­сти, не­струч­но­сти, за­ви­сно­сти и ко­рум­пи­ра­но­сти”.

„Ово је при­мер ко­ји зах­те­ва не­при­стра­сну и објек­тив­ну ана­ли­зу. За­ла­жем се за ре­ше­ња ко­ја ће обез­бе­ди­ти да тро­шко­ве ова­квих про­пу­ста и гре­ша­ка пла­ћа­ју су­до­ви, су­ди­је и ту­жи­о­ци, а не не­ду­жни по­је­дин­ци и со­ли­дар­но, сви гра­ђа­ни, те да се ус­по­ста­ви ме­ха­ни­зам кон­тро­ле и санк­ци­ја ко­ји ће оне­мо­гу­ћи­ти, или зна­чај­но сма­њи­ти ова­кве слу­ча­је­ве”, оце­нио је Де­ја­но­вић.

По­зна­то на­че­ло „бо­ље три крив­ца на сло­бо­ди, не­го је­дан не­вин у за­тво­ру” ни­је, очи­глед­но, по­твр­ди­ло свој сми­сао у до­са­да­шњој прак­си Су­да и Ту­жи­ла­штва БиХ, јер у овим пра­во­суд­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма пре­и­на­че­не су мно­ге пре­су­де и обо­ре­не број­не оп­ту­жни­це, чак и оне ко­је су на­ја­вљи­ва­не као исто­риј­ске, про­тив ви­со­ких бив­ших и са­да­шњих по­ли­ти­ча­ра.

Ду­шан­ка Ста­ни­шић