За погрешну пресуду – 130 сведока
Од нашег дописника
Сарајево, 23. маја – Бивши командир Другог одреда Специјалне полиције МУП-а Републике Српске из Шековића Милош Ступар, којег је Суд БиХ у јулу 2008. године осудио на 40 година затвора „због командне одговорности у стрељању више од 1.000 Бошњака 13. јула 1995. године у земљорадничкој задрузи у селу Кравице, код Братунца”, већ неколико дана слободан је човек. Ослобађајућу правоснажну пресуду донело је Апелационо веће Суда БиХ, након што је утврдило да Ступар није починио кривично дело за које је оптужен и за које му је изречена драконска казна.
Азра Милетић, председавајућа Апелационог већа Суда БиХ, образлажући ослобађајућу пресуду, потврдила је да је утврђено да „Ступар уопште није био са својом јединицом у време стрељања Бошњака у Кравицама”. Позвала се и на доказе и изјаве сведока који, како је рекла, „упућују на то да оптужени није имао ефективну контролу над јединицом, ни де факто ни де јуре”.
Милошу Ступару у Суду БиХ суђено је заједно са још десеторицом припадника Другог одреда Специјалне полиције, од којих су шесторица у јулу 2008. године осуђена на укупно 181 годину затвора „због помагања у геноциду”, док су четворица ослобођена. Суђење је трајало око две године, уз учешће страних судија и тужилаца.
„Првостепени поступак коштао је безмало милион и по конвертибилних марака, а апелациони 1.700 КМ. У предмету, означеном као ’предмет Кравице’, саслушано је око 130 сведока”, изјавила је за „Политику” Мануела Хоџић, портпарол Суда БиХ.
Крајњи исход „случаја” Ступар, који је на бошњачкој страни дочекан са доста страсти, отворио је многа питања на која би „неко” морао дати одговор јер, дефинитивно, на оваквим примерима пада теза о поштеном поступку, као и тврдње да су „Суд и Тужилаштво БиХ непристрасни и да се, искључиво, руководе чињеницама и законом”.
„Имати пресуду од 40 година, а након тога ослобађајућу, значи да је неко дебело погрешио, првостепени, или другостепени суд. У свету, односно добро уређеном правосуђу, разлика између првостепене и другостепене пресуде максимално може износити три године”, рекао је за наш лист адвокат Душко Томић, додавши да је конкретан случај” сигнал да није нешто у реду у правосуђу” и да то – „отвара сумњу у правну сигурност државе”.
Томић сматра да су стране судије и тужиоци, који су били ангажовани у Суду и Тужилаштву БиХ, „сумњивог професионалног квалитета, кредибилитета, као и намера”, у БиХ су, каже, дошли „као мали, анонимни правници, а враћали су се у своје земље као главне судије и тужиоци”.
„Иза себе оставили су страховите последице”, тврди он и као пример наводи „случај” свог клијента Властимира Лазаревића, полицајца МУП-а РС, којег је Тужилаштво БиХ пре два дана ослободило тешких оптужби за које га је теретио страни тужилац Ваики Вендорф, и због чега је 40 дана провео у притвору, а око две године живео под присмотром и био –„практично логораш у својој кући”.
Истрагу против Лазаревића обуставио је домаћи тужилац Олег Чавка, јер „није било доказа да је починио четири тешка кривична дела”. Томић најављује да ће тужити БиХ због „нехуманог поступања и покушаја тоталног уништења породице Лазаревић”.
Ни министар правде БиХ Бариша Чолак није задовољан резултатима рада страних судија и тужилаца који су делили правду у БиХ, јер и он сматра да су „нанели више штете, него користи”.
„Били су чисти промашај, нису сви који су овде дошли били квалитетни, нити су сви дошли са добрим намерама”, изјавио је Чолак у једној телевизијској емисији, додавши да „није њихово да кажу да нема недодирљивих”.
Ослобађајућа пресуда Милошу Ступару, према мишљењу председника Центра за хуману политику Момира Дејановића, „јесте индикатор озбиљних проблема у правосуђу БиХ” који су „последица реформских пропуста, неизграђености, нестручности, зависности и корумпираности”.
„Ово је пример који захтева непристрасну и објективну анализу. Залажем се за решења која ће обезбедити да трошкове оваквих пропуста и грешака плаћају судови, судије и тужиоци, а не недужни појединци и солидарно, сви грађани, те да се успостави механизам контроле и санкција који ће онемогућити, или значајно смањити овакве случајеве”, оценио је Дејановић.
Познато начело „боље три кривца на слободи, него један невин у затвору” није, очигледно, потврдило свој смисао у досадашњој пракси Суда и Тужилаштва БиХ, јер у овим правосудним институцијама преиначене су многе пресуде и оборене бројне оптужнице, чак и оне које су најављиване као историјске, против високих бивших и садашњих политичара.
Душанка Станишић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


