Za pogrešnu presudu – 130 svedoka

Od na­šeg do­pi­sni­ka
Sa­ra­je­vo, 23. ma­ja – Biv­ši ko­man­dir Dru­gog od­re­da Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je MUP-a Re­pu­bli­ke Srp­ske iz Še­ko­vi­ća Mi­loš Stu­par, ko­jeg je Sud BiH u ju­lu 2008. go­di­ne osu­dio na 40 go­di­na za­tvo­ra „zbog ko­mand­ne od­go­vor­no­sti u stre­lja­nju vi­še od 1.000 Bo­šnja­ka 13. ju­la 1995. go­di­ne u ze­mljo­rad­nič­koj za­dru­zi u se­lu Kra­vi­ce, kod Bra­tun­ca”, već ne­ko­li­ko da­na slo­bo­dan je čo­vek. Oslo­ba­đa­ju­ću pra­vo­sna­žnu pre­su­du do­ne­lo je Ape­la­ci­o­no ve­će Su­da BiH, na­kon što je utvr­di­lo da Stu­par ni­je po­či­nio kri­vič­no de­lo za ko­je je op­tu­žen i za ko­je mu je iz­re­če­na dra­kon­ska ka­zna.

Azra Mi­le­tić, pred­se­da­va­ju­ća Ape­la­ci­o­nog ve­ća Su­da BiH, obra­zla­žu­ći oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du, po­tvr­di­la je da je utvr­đe­no da „Stu­par uop­šte ni­je bio sa svo­jom je­di­ni­com u vre­me stre­lja­nja Bo­šnja­ka u Kra­vi­ca­ma”. Po­zva­la se i na do­ka­ze i iz­ja­ve sve­do­ka ko­ji, ka­ko je re­kla, „upu­ću­ju na to da op­tu­že­ni ni­je imao efek­tiv­nu kon­tro­lu nad je­di­ni­com, ni de fak­to ni de ju­re”.

Mi­lo­šu Stu­pa­ru u Su­du BiH su­đe­no je za­jed­no sa još de­se­to­ri­com pri­pad­ni­ka Dru­gog od­re­da Spe­ci­jal­ne po­li­ci­je, od ko­jih su še­sto­ri­ca u ju­lu 2008. go­di­ne osu­đe­na na ukup­no 181 go­di­nu za­tvo­ra „zbog po­ma­ga­nja u ge­no­ci­du”, dok su če­tvo­ri­ca oslo­bo­đe­na. Su­đe­nje je tra­ja­lo oko dve go­di­ne, uz uče­šće stra­nih su­di­ja i tu­ži­la­ca.

„Pr­vo­ste­pe­ni po­stu­pak ko­štao je bez­ma­lo mi­li­on i po kon­ver­ti­bil­nih ma­ra­ka, a ape­la­ci­o­ni 1.700 KM. U pred­me­tu, ozna­če­nom kao ’pred­met Kra­vi­ce’, sa­slu­ša­no je oko 130 sve­do­ka”, iz­ja­vi­la je za „Po­li­ti­ku” Ma­nu­e­la Ho­džić, port­pa­rol Su­da BiH.

Kraj­nji is­hod „slu­ča­ja” Stu­par, ko­ji je na bo­šnjač­koj stra­ni do­če­kan sa do­sta stra­sti, otvo­rio je mno­ga pi­ta­nja na ko­ja bi „ne­ko” mo­rao da­ti od­go­vor jer, de­fi­ni­tiv­no, na ova­kvim pri­me­ri­ma pa­da te­za o po­šte­nom po­stup­ku, kao i tvrd­nje da su „Sud i Tu­ži­la­štvo BiH ne­pri­stra­sni i da se, is­klju­či­vo, ru­ko­vo­de či­nje­ni­ca­ma i za­ko­nom”.

„Ima­ti pre­su­du od 40 go­di­na, a na­kon to­ga oslo­ba­đa­ju­ću, zna­či da je ne­ko de­be­lo po­gre­šio, pr­vo­ste­pe­ni, ili dru­go­ste­pe­ni sud. U sve­tu, od­no­sno do­bro ure­đe­nom pra­vo­su­đu, raz­li­ka iz­me­đu pr­vo­ste­pe­ne i dru­go­ste­pe­ne pre­su­de mak­si­mal­no mo­že iz­no­si­ti tri go­di­ne”, re­kao je za naš list advo­kat Du­ško To­mić, do­dav­ši da je kon­kre­tan slu­čaj” sig­nal da ni­je ne­što u re­du u pra­vo­su­đu” i da to – „otva­ra sum­nju u prav­nu si­gur­nost dr­ža­ve”.

To­mić sma­tra da su stra­ne su­di­je i tu­ži­o­ci, ko­ji su bi­li an­ga­žo­va­ni u Su­du i Tu­ži­la­štvu BiH, „sum­nji­vog pro­fe­si­o­nal­nog kva­li­te­ta, kre­di­bi­li­te­ta, kao i na­me­ra”, u BiH su, ka­že, do­šli „kao ma­li, ano­nim­ni prav­ni­ci, a vra­ća­li su se u svo­je ze­mlje kao glav­ne su­di­je i tu­ži­o­ci”.

„Iza se­be osta­vi­li su stra­ho­vi­te po­sle­di­ce”, tvr­di on i kao pri­mer na­vo­di „slu­čaj” svog kli­jen­ta Vla­sti­mi­ra La­za­re­vi­ća, po­li­caj­ca MUP-a RS, ko­jeg je Tu­ži­la­štvo BiH pre dva da­na oslo­bo­di­lo te­ških op­tu­žbi za ko­je ga je te­re­tio stra­ni tu­ži­lac Va­i­ki Ven­dorf, i zbog če­ga je 40 da­na pro­veo u pri­tvo­ru, a oko dve go­di­ne ži­veo pod pri­smo­trom i bio –„prak­tič­no lo­go­raš u svo­joj ku­ći”.

Is­tra­gu pro­tiv La­za­re­vi­ća ob­u­sta­vio je do­ma­ći tu­ži­lac Oleg Čav­ka, jer „ni­je bi­lo do­ka­za da je po­či­nio če­ti­ri te­ška kri­vič­na de­la”. To­mić na­ja­vlju­je da će tu­ži­ti BiH zbog „ne­hu­ma­nog po­stu­pa­nja i po­ku­ša­ja to­tal­nog uni­šte­nja po­ro­di­ce La­za­re­vić”.

Ni mi­ni­star prav­de BiH Ba­ri­ša Čo­lak ni­je za­do­vo­ljan re­zul­ta­ti­ma ra­da stra­nih su­di­ja i tu­ži­la­ca ko­ji su de­li­li prav­du u BiH, jer i on sma­tra da su „na­ne­li vi­še šte­te, ne­go ko­ri­sti”.

„Bi­li su či­sti pro­ma­šaj, ni­su svi ko­ji su ov­de do­šli bi­li kva­li­tet­ni, ni­ti su svi do­šli sa do­brim na­me­ra­ma”, iz­ja­vio je Čo­lak u jed­noj te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji, do­dav­ši da „ni­je nji­ho­vo da ka­žu da ne­ma ne­do­dir­lji­vih”.

Oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da Mi­lo­šu Stu­pa­ru, pre­ma mi­šlje­nju pred­sed­ni­ka Cen­tra za hu­ma­nu po­li­ti­ku Mo­mi­ra De­ja­no­vi­ća, „je­ste in­di­ka­tor ozbilj­nih pro­ble­ma u pra­vo­su­đu BiH” ko­ji su „po­sle­di­ca re­form­skih pro­pu­sta, ne­iz­gra­đe­no­sti, ne­struč­no­sti, za­vi­sno­sti i ko­rum­pi­ra­no­sti”.

„Ovo je pri­mer ko­ji zah­te­va ne­pri­stra­snu i objek­tiv­nu ana­li­zu. Za­la­žem se za re­še­nja ko­ja će obez­be­di­ti da tro­ško­ve ova­kvih pro­pu­sta i gre­ša­ka pla­ća­ju su­do­vi, su­di­je i tu­ži­o­ci, a ne ne­du­žni po­je­din­ci i so­li­dar­no, svi gra­đa­ni, te da se us­po­sta­vi me­ha­ni­zam kon­tro­le i sank­ci­ja ko­ji će one­mo­gu­ći­ti, ili zna­čaj­no sma­nji­ti ova­kve slu­ča­je­ve”, oce­nio je De­ja­no­vić.

Po­zna­to na­če­lo „bo­lje tri kriv­ca na slo­bo­di, ne­go je­dan ne­vin u za­tvo­ru” ni­je, oči­gled­no, po­tvr­di­lo svoj smi­sao u do­sa­da­šnjoj prak­si Su­da i Tu­ži­la­štva BiH, jer u ovim pra­vo­sud­nim in­sti­tu­ci­ja­ma pre­i­na­če­ne su mno­ge pre­su­de i obo­re­ne broj­ne op­tu­žni­ce, čak i one ko­je su na­ja­vlji­va­ne kao isto­rij­ske, pro­tiv vi­so­kih biv­ših i sa­da­šnjih po­li­ti­ča­ra.

Du­šan­ka Sta­ni­šić