Значајан јубилеј

Пошта Србије предузела је низ активности да свечано и достојанствено обележи јубилеј – 170 година од увођења јавног поштанског саобраћаја у Србији

Организовање поштанског саобраћаја на својој територији једна је од основних карактеристика државности и економског развоја друштва. Овог месеца навршава се значајна годишњица – 170 година од увођења јавног поштанског саобраћаја у Србији. У Београду је маја 1840. године, тачан датум није познат, отворена прва пошта у Србији. Пошта Србије предузела је низ активности да свечано и достојанствено обележи овај јубилеј. У припреми је репрезентативна и луксузна монографија о богатој историји српске поште. Довољно је рећи да је, у оквиру историјских околности, она функционисала у Темишвару у Румунији и на Крфу у Грчкој. Како најављује генерални директор Поште Србије Горан Ћирић, филателистичка изложба у Галерији САНУ у Београду биће, такође, једно од обележја прославе јубилеја. Традиционално издање поштанских марака под називом „Дан марке” имаће као мотив прву јавну пошту у Србији.

На основу Хатишерифа – Султанове повеље из 1830. и 1833. године Србија је остала у зависном положају од Турске, али је добила известан степен унутрашње независности и право уређења поштанског саобраћаја на својој територији. У одредби која се односи на регулисање поште стоји: „Ако поменути народ нађе за потребу да, у свом посебном интересу, установи пошту за писма, власт моје Високе Порте неће му у томе сметати”.

Пре 1840. године у Србији још није било организоване јавне поштанске службе, али при Кнежевој канцеларији постојала је курирска служба, која је преко гласника, који су се звали татари, преносила званичне поруке и писма по земљи. Ради бржег преноса поште, татари су користили мрежу мензулана – успутних станица на појединим путним правцима, у којима су могли добити храну, конак, одморне коње или пратиоце за даље путовање. Најважније мензулане налазиле су се дуж „цариградског пута”, од Београда до Ниша. Преписка са иностранством била је у надлежности Кнежеве канцеларије.

Са друге стране, поштански саобраћај за грађане није постојао, па су приватна писма стихијски преносили разни трговци, путници, гласници, а вероватно су и сами татари преузимали пошиљке ради додатне зараде.

Припреме за увођење јавног поштанског саобраћаја у Србији почеле су 1835. године након доношења Сретењског устава, чијим је одредбама стављено у дужност Попечитељству унутрашњих дела „да заведе и уреди поште и управља њима”. У складу са уставним начелима основана је комисија са нимало лаким задатком да по узору на средњу и западну Европу предложи систематско организовање пошта и јавног поштанског саобраћаја у Србији.(/slika2)

Амбициозним пројектом из 1837. године било је предвиђено да се у свакој већој вароши отвори пошта којом би се користила и приватна лица. Убрзо се, међутим, констатовало да ће приход од приватних писама бити незнатан, те се овако широка мрежа пошта још не може остварити. Зато је одређено да свако окружно и среско начелство одреди по једног писара који ће прикупљати званична и приватна писма, као и пакете, и предавати их сурџији који кроз места пролази.

Упоредо са административним припремама за увођење јавне поштанске службе и стварање солидне поштанске организације, мензуланско-гласничка служба прерасла је у јавну поштанску мрежу и без посебних законских прописа. Најпре су почеле да се формирају постекспедиције које су примале и приватна писма, а исти случај је био и са мензуланама.

Наша пошта је до сада више пута пригодним маркама обележавала годишњице увођења јавног поштанског саобраћаја у Србији. Први пут је то било 1990. године када се навршавало 150 година. Као мотив на марки приказана је татарска веза преноса пошиљака, рад у акварелу аустријског сликара Карла Гобела. У доњем десном углу приказан је један од првих поштанских жигова коришћен у Београду 1840. године. Номинала марке је била 0,50 тадашњих динара, а графичку обраду урадио је Димитрије Чудов, академски сликар из Београда.

Поводом 160 година јавног поштанског саобраћаја у Србији емитована је пригодна марка 2000. године. Мотив на марки је стара зграда београдске Поште број 2 код Железничке станице, срушена током бомбардовања Београда 6. априла 1941. године. Ликовно решење марке урадио је Радомир Бојанић, академски сликар из Београда, а номинала је 10 динара.

Б. Станковић