Са робије на ратиште

ШАБАЦ – Хапшење натурализованог Швеђанина Александра Стеклика (42) потврдило је старе оптужбе да су током оружаних сукоба на просторима бивше СФРЈ тадашње власти регрутовале најокорелије криминалце, који се потом нису враћали у казнионице, већ су уточиште проналазили у земљама западне Европе. Иако је у Окружном суду у Сплиту био осуђен на 13 година робије због бруталног убиства 79-годишње Хелене Ивановић из Старог града на Хвару, Стеклик је убрзо пуштен на слободу и тек после деценију и по обрео се у екстрадиционом притвору у Шапцу.

Швеђанин је ухапшен 5. јула ове године на граничном прелазу Трбушница код Лознице, по Интерполовој потерници старој више од деценије. У Србију је покушао да уђе из Републике Српске са (регуларним) пасошем Шведске, чији је држављанин у међувремену постао. Дванаест дана касније Министарство правосуђа Хрватске затражило је његово изручење, а у (месно) надлежни Окружни суд у Шапцу јуче је стигао допис у коме се наводи да му је издражавање затворске казне било прекинуто због рата.

Крваво злато

Старицу Хелену Ивановић Стеклик је убио 21. фебруара 1989. године у поподневним сатима у њеној породичној кући. Знајући да живи сама и да поседује вредне предмете, за појас је заденуо тучак за месо, покрио га џемпером и позвонио на њена врата. Не сумњајући у лошу намеру, Хелена га је пустила у кућу и упитала чиме га може почастити, а потом му пружила чашу воде. Када му је окренула леђа, Стеклик је извадио тучак и најмање три пута ударио је снажно по потиљку, наневши јој вишеструке преломе свода лобање и тешко оштећење мозга.

Несретна старица преминула је на лицу места. Убица је затим са њене руке и врата скинуо златни прстен и огрлицу, а са тоалетног ормарића, као и других просторија куће коју је претражио, узео још један златни прстен, златну бурму, две златне огрлице са медаљонима и кутију са парфемима, у укупној вредности од око тадашњих десет милиона динара.

Стеклик је ухапшен 29. јуна 1989. године, а Окружни суд у Сплиту, у већу којим је председавао судија Винко Цуци, осудио га је 19. децембра исте године на 13 година затвора, због кривичног дела убиства из користољуба. Он се у судском процесу изјаснио да је по националности Југословен, рођен у Сарајеву, са станом у Старом граду на Хвару, Улица Јурија Ковачевића број 8. Међутим, 8. фебруара 1991. године у његовом досијеу извршена је исправка и уписано да му је пребивалиште у Новом Сарајеву, улица Сријемска 12.

Због "интереса одбране"

Из казнено-поправног завода у Славонској Пожеги, осуђени Стеклик пуштен је 8. октобра 1991. године, после само две године, три месеца и девет дана затвора, у које је урачунато и време проведено у притвору. У решењу које је тадашње Министарство правосуђа и управе Републике Хрватске завело под бројем 730-09/91-01/46 и ставило ознаку "строго поверљиво", наведено је да се Стеклику "прекида издржавање казне због интереса одбране", које траје "до завршетка рата или опозива". У име министра Босиљка Мишетића на документу је нечитак потпис, а о пуштању осуђеника обавештена је и Полицијска управа у Сарајеву.

Полицијска постаја у Славонској Пожеги расписала је 8. априла 1993. године локалну потрагу за Стекликом, пошто се 4. новембра 1992. године "није вратио са прекида казне". По свему судећи, убица старице Хелене Ивановић већ тада се домогао иностранства, а шведски пасош добио је 5. априла 2000. године. Са овом путном исправом он је 11. маја 2000. године и 21. јуна 2006. године прелазио хрватску границу у Метковићу. Иако је за њим постојала и међународна потерница, није био интересантан ни полицији у Федерацији БиХ (прелаз у Босанском Броду).

Преко Министарства правде Србије, хрватско правосуђе упутило је 15. јула ове године Окружном суду у Шапцу молбу за екстрадицију Стеклика, кога су у међувремену у притвору посетили званичници шведске амбасаде. У захтеву који је потписала министар Ана Ловрин је наведено да је Стеклику био дозвољен "условни отпуст са издражавања казне", са кога се није вратио. Иако је био у бекству, применом закона о амнестији, осуђеном Стеклику казна за убиство умањена је за три године и три месеца.

Пошто тада важећи хрватски прописи нису дозвољавали да прекид издржавања казне буде дужи од три месеца, нити условни отпуст пре  половине "одлежане" казне, Окружни суд у Шапцу захтевао је појашњење од министарке Ловрин. У јуче пристиглом допису испоставило се да је у молби за изручење "омашком наведено како је увјетни отпуст опозван 4. 11. 1992. године". Осуђеном убици Александру Стеклику било је "прекинуто издржавање казне затвора због рата и ратне опасности, одлуком министра правосуђа".