Ово је Балкан

„Океани Миљацке ће протећи прије него што ће нека мајка родити приближног генија Кустурици”, изјави у недавном интервјуу сарајевском магазину „Глобал”, Кустин сценаристa Абдулах Сидран („Сјећаш ли се Доли Бел”, „Отац на службеном путу”).
Како год, окренеш-обрнеш, Балкан је, овде, на западу, специјално у Саркозијевој Француској, највише познат по Сарајлијама – Кустурици и Бреговићу.
Први је са сарајевског брда Горице, а други, Брега, играо је с нама кликера у сарајевској Улици Милоша Обилића, изнад Башчаршије. Знали смо у „доњој” милошобилићкој раји, играти и ’труле кобиле’. Или, пак, ’принца и краља’. Ишчилило ми је из сећања како се Брега у тим нашим дечјим играма сналазио. Али у једно сам сигуран: сви у улици су говорили да му мајка Радмила–Цица („Успаванка за Радмилу М.” једна од каснијих Брегиних мелодија) би изразито згодна плавуша.
Двојица Сарајлија познатих широм свијета. Куста и Брега.
Ми који долазимо с Балкана смо тешки људи. И до зла бога, поносити. Комплексаши. Као, ето, пуно вриједимо само то нажалост нико не примјећује. Не само да не примјећује, него и – игнорише! Тако, барем ми мислимо.
Кад говорим о Балкану и балканским карактерним цртама онда је чини ми се готово свеједно на којој се тачки Балкана налазиш! Сви су исти и компликовани, па био то Србин, Босанац, Хрват, Црногорац, Македонац, Бугарин, Грк. У Грчкој, на примјер, једину разлику коју уочих би језик. Све остало је „déjà vu”: исте, троме кретње (доћи ће кафа за десетак минута), „фестина ленте”, пожури-полако, прижегло је, тешко је дисат’, а камоли радит’ (ааа, ка’ у Сплиту, ас ти госпе!).
Јонско море или Јадранско, свеједно...
Нијемци воле рећи да Грци не воле радит’, а воле се излежават’, на платненој лежаљци „лигештулу” и на плажи, док они, Нијемци – раде ли раде. Тако ће, сигуран сам сто посто, говорити сутра и за Далматинце, специјално за Сплићане, чим Хрватска уђе у ЕУ. Нијемци, напросто, не схватају „климатски фактор”. Јер они су (тако им је богати пао грах!) стално у фрижидеру, стално им је хладно. А да им не би било хладно морају се загријат’. А да би се загријали, најбоље је радит’. А ту је и лова! Је ли, или није?
Најлакше је давати лекције!
Би ли њемачка канцеларка Ангела Меркел, да је, рецимо, на мјесту Папандреуа (који још увијек сриче свој матерњи грчки) успјела натјерати ове нове „Оназисе” и „Нијархосе” да уредно плаћају држави порез, а не да је уцјењују како ће одмах истакнути панамску или малтешку заставу на својим танкерима? Све се нешто бојим да би им утјерала страх у кости...
Елем, наставе ли Грци да штрајкују и да праве нереде натјераће и преостале заљубљенике у грчку обалу и њена острва да крену на одмор негдје другдје. Истина, Хелени се и даље уздају у становнике Србије да ће похрлити као и сваког љета у Грчку. Но, да ли ће то и учинити без обзира на традиционално и велико пријатељство?
Биће да им не преостаје ништа друго него да засуку рукаве и као лавови се боре за опстанак у еврозони, а од које сви сад бјеже као од куге. Естонија је испунила услове, она ипак хоће у еврозону! Има, ето, и храбрих...
Слободни новинар, Париз