ГОРДАНА СУША

Степен демократичности власти мери се степеном слободе медија,  а та слобода је прошле године у Србији  била средње жалосна. Према међународним критеријумима, од стотинак "мерених" држава  припало нам је 56. место.
Најмање што би нова влада требало да уради  јесте да предложи амандман на 50. члан Устава Србије према којем свако има право да оснива медије, јер ова одредба поново  отвара могућност држави да под своје окриље и контролу стави део медија и фаворизује их у односу на остале...

Да је то тенденција, а не омашка, потврђују измене  Закона о информисању према којима је, да поједноставим, држава у мандату прошле владе,  омогућила себи да постане власник Танјуга и дела "Политике". Нова влада би, ако се заиста залаже за демократске промене и у медијској сфери, требало да предложи враћање на првобитна решења поменутог закона..

И нека "освојена" и усвојена медијска правила, у мандату прошле владе, нажалост, су измењена  и требало би им вратити првобитни смисао. Уместо да трећина чланова Савета Радиодифузне агенције буде сваке две године смењива  како би се обезбедио релевантан утицај јавног мњења, отишло се у супротан смер и поновно јачање симбиозе с влашћу и политичарима. Састав Савета РРА без представника националних мањина и струковних организација као и додељене фреквенције више илуструју политичке нагодбе него демократске принципе.

Нова влада би одговорније и доследније требало да поштује Закон о доступности информација и уместо најаве смене повереника за информације Родољуба Шабића, у интересу јавности и уз њену помоћ, оцени његов рад. 

После вишемесечног одсуства комуникације са сопственим  антикорупцијским саветом  и Верицом Бараћ, нова влада би  требало да види у чему је проблем и да о томе, заједно са њом, извести грађане  и предложи решења која ће стварно а не само вербално допринети смањењу корупције уопште па тако и у медијима....

Најзад, још је Ђинђићева влада усвојила закључак који, нажалост, никада није реализован, да се легат новинара Србије уступи на равноправно коришћење новинарским удружењима.  Предлог закона којим се то уређивало волшебно је нестао из надлежног министарства а некад једино, државно, нећу да кажем промилошевићевско удружење, башкари се и издаје заједнички простор банкама и другим привредним  субјектима....

Медији су оператори спектакла, добра и зла. Шта ће преовладати у њима зависи од амбијента  у којем раде, односно  од законског, институционалног и демократског  капацитета друштва  са којим су у вечитој интеракцији –примајући али и стварајући утицај. Између осталог, и то  је на изборној провери.