Посета Јуришићу није предвиђена

Инсистирање председавајућег Председништва БиХ Хариса Силајџића да у затвору посети Илију Јуришића, осуђеног за ратни злочин због учешћа у нападу на војнике ЈНА у Тузли, и порука коју је Београд упутио забраном посете осуђенима до 28. маја коју је прогласило Министарство правде Србије, резултирали су јуче нотом Сарајева Београду. Из Тадићевог и Силајџићевог кабинета, ипак, поручују да раде наусаглашавању новог термина посете.

У Вишем суду нам је потврђено да је Силајџић имао писмену дозволу да 25. маја у Окружном затвору посети Илију Јуришића. Дозволу је, како нам је објашњено, потписао председник већа Одељења за ратне злочине овог суда.Али, протоколом о сусрету Тадића и Силајџића, како „Политика” незванично сазнаје, није био предвиђен Силајџићев одлазак у затвор.

Амбасадор БиХ у Београду Бориша Арнаут, међутим, тврди да је програмом посете ипак била предвиђена посета Јуришићу. Он најављује да Силајџић неће долазити у Београд док програм посете не буде идентичан ономе који је био предвиђен за 25. мај.„То је практично забрана посете Илији Јуришићу, што је у потпуности пореметило предвиђени ток разговора, али како ће се све то одразити видећемо наредних дана”, оценио је Арнаут, а преноси Фонет.

У Сарајеву су били критичнији оцењујући потез Београда „непримереним триком”. Према речима Силајџићевог саветника Дамира Арнаута српска страна је имала план да Силајџић слети у Београд и тек тада добије обавештење да ипак не може посетити Јуришића „односно да се доведе пред свршен чин”. (/slika2)

Према речима Владислава Јовановића, бившег министра спољних послова СЦГ, није пракса у међудржавним сусретима да један државник посећује у другој држави човека осуђеног за ратни злочин. Он као пример наводи случај француског председника Шарла де Гола који је био у посети Турској када је француска матуранткиња била осуђена пошто је код ње нађено пар грама дроге. Француска је једино показала интересовање за тај случај, али Де Гол није тражио да је посети.

„Држава жели да за свог држављанина, без обзира на то да ли је злочинац или не, покаже интересовање у смислу заштите и третмана. Оно што се десило генералу Радославу Крстићу у Великој Британији разлог је да се наша страна интересује и тражи заштиту без обзира на то што је осуђен за геноцид. Свака држава има право и дужност да пружа заштиту, али не сме да се иде преко Рубикона да се тражи одлазак у затвор да би се неки државник срео са њим. У Јуришићевом случају, тим пре што је реч о ратном злочинцу”, објашњава Јовановић.

Према његовим речима Силајџићева посета је значајнија јер после толико година долази у Београд и од његовог доласка очекивало се да допринесе санирању и поправљању односа. А не, како истиче, да се већ на првом кораку спотакне о нешто што је реликт прошлост.

Познаваоци дипломатског протокола кажу да је Београд направио „грешку у корацима” најављујући Силајџићеву посету као радну и незваничну. Необично је да један државник одлази у посету човеку осуђеном за ратни злочин јер је то политичка порука. Међутим, уколико је реч о незваничној посети, онда државник као приватно лице ипак има право да некога посети и у затвору. Због тога, како кажу наши саговорници, требало је водити рачуна када се уговарала посета и o свим таквим осетљивим детаљима требало је да се постигне веома прецизан договор.

-----------------------------------------------------

Јовановић: Силајџић уназађује односе са Србијом

„Ако је свео посету само на питање сукцесије и посету Јуришићу то показује да је Силајџић у суштини хтео да минимизира значај свог доласка. Он тиме дискредитује себе као политичара и уназађује односе са Србијом који су таман кренули узлазном путањом после сусрета у Истанбулу”, каже Јовановић који сматра да је Београд можда ризиковао јер му је неприпремљено отворио врата за посету.