Poseta Jurišiću nije predviđena

Insistiranje predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića da u zatvoru poseti Iliju Jurišića, osuđenog za ratni zločin zbog učešća u napadu na vojnike JNA u Tuzli, i poruka koju je Beograd uputio zabranom posete osuđenima do 28. maja koju je proglasilo Ministarstvo pravde Srbije, rezultirali su juče notom Sarajeva Beogradu. Iz Tadićevog i Silajdžićevog kabineta, ipak, poručuju da rade nausaglašavanju novog termina posete.

U Višem sudu nam je potvrđeno da je Silajdžić imao pismenu dozvolu da 25. maja u Okružnom zatvoru poseti Iliju Jurišića. Dozvolu je, kako nam je objašnjeno, potpisao predsednik veća Odeljenja za ratne zločine ovog suda.Ali, protokolom o susretu Tadića i Silajdžića, kako „Politika” nezvanično saznaje, nije bio predviđen Silajdžićev odlazak u zatvor.

Ambasador BiH u Beogradu Boriša Arnaut, međutim, tvrdi da je programom posete ipak bila predviđena poseta Jurišiću. On najavljuje da Silajdžić neće dolaziti u Beograd dok program posete ne bude identičan onome koji je bio predviđen za 25. maj.„To je praktično zabrana posete Iliji Jurišiću, što je u potpunosti poremetilo predviđeni tok razgovora, ali kako će se sve to odraziti videćemo narednih dana”, ocenio je Arnaut, a prenosi Fonet.

U Sarajevu su bili kritičniji ocenjujući potez Beograda „neprimerenim trikom”. Prema rečima Silajdžićevog savetnika Damira Arnauta srpska strana je imala plan da Silajdžić sleti u Beograd i tek tada dobije obaveštenje da ipak ne može posetiti Jurišića „odnosno da se dovede pred svršen čin”. (/slika2)

Prema rečima Vladislava Jovanovića, bivšeg ministra spoljnih poslova SCG, nije praksa u međudržavnim susretima da jedan državnik posećuje u drugoj državi čoveka osuđenog za ratni zločin. On kao primer navodi slučaj francuskog predsednika Šarla de Gola koji je bio u poseti Turskoj kada je francuska maturantkinja bila osuđena pošto je kod nje nađeno par grama droge. Francuska je jedino pokazala interesovanje za taj slučaj, ali De Gol nije tražio da je poseti.

„Država želi da za svog državljanina, bez obzira na to da li je zločinac ili ne, pokaže interesovanje u smislu zaštite i tretmana. Ono što se desilo generalu Radoslavu Krstiću u Velikoj Britaniji razlog je da se naša strana interesuje i traži zaštitu bez obzira na to što je osuđen za genocid. Svaka država ima pravo i dužnost da pruža zaštitu, ali ne sme da se ide preko Rubikona da se traži odlazak u zatvor da bi se neki državnik sreo sa njim. U Jurišićevom slučaju, tim pre što je reč o ratnom zločincu”, objašnjava Jovanović.

Prema njegovim rečima Silajdžićeva poseta je značajnija jer posle toliko godina dolazi u Beograd i od njegovog dolaska očekivalo se da doprinese saniranju i popravljanju odnosa. A ne, kako ističe, da se već na prvom koraku spotakne o nešto što je relikt prošlost.

Poznavaoci diplomatskog protokola kažu da je Beograd napravio „grešku u koracima” najavljujući Silajdžićevu posetu kao radnu i nezvaničnu. Neobično je da jedan državnik odlazi u posetu čoveku osuđenom za ratni zločin jer je to politička poruka. Međutim, ukoliko je reč o nezvaničnoj poseti, onda državnik kao privatno lice ipak ima pravo da nekoga poseti i u zatvoru. Zbog toga, kako kažu naši sagovornici, trebalo je voditi računa kada se ugovarala poseta i o svim takvim osetljivim detaljima trebalo je da se postigne veoma precizan dogovor.

-----------------------------------------------------

Jovanović: Silajdžić unazađuje odnose sa Srbijom

„Ako je sveo posetu samo na pitanje sukcesije i posetu Jurišiću to pokazuje da je Silajdžić u suštini hteo da minimizira značaj svog dolaska. On time diskredituje sebe kao političara i unazađuje odnose sa Srbijom koji su taman krenuli uzlaznom putanjom posle susreta u Istanbulu”, kaže Jovanović koji smatra da je Beograd možda rizikovao jer mu je nepripremljeno otvorio vrata za posetu.