У спомен оснивачима

Галерија Српске академије наука и уметности испунила је овог лета свој простор делима посвећеним оснивачима ове галерије – Недељку Гвозденовићу и Ивану Табаковићу. Изложба носи назив "Иван Табаковић (1898–1977), Недељко Гвозденовић (1902–1988) – У спомен на осниваче Галерије Српске академије наука и уметности".

Аутор изложбе Јелена Межински-Миловановић фокусирала је поставку на избор дела која су аутори поклонили САНУ или која су  временом купована или добијана од дародаваца. Целине Табаковићевих и Гвозденовићевих радова поклоњених Уметничкој збирци САНУ су добро осмишљене, будући  да су их својевремeно бирали сами аутори. Уз то, директан утицај на избор дела имао је сам Гвозденовић као дугогодишњи члан и председник Aкадемијине Комисије за откупе и поклоне. Изложбу чине дела која представљају пресек стваралаштва оба аутора од педесетих година прошлог века.

Предлог да се у приземљу зграде пројектује ликовна галерија донело је Одељење ликовне и музичке уметности САНУ 1966. године. У приземљу Aкадемијине палате тада су били трговачки локали, па су већ следеће године предузети обимни послови њихове реконструкције по пројeкту архитекте Григорија Самојлова, уз помоћ буџета републичке и градске власти. Тада је основан и први Уметнички савет Галерије. Председник је био дописни члан Недељко Гвозденовић, а чланови академици Ристо Стијовић и Михаило Вукдраговић, дописни чланови Стојан Аралица, Иван Табаковић, Миодраг Б. Протић, директор Музеја савремене уметности, Лазар Трифуновић, директор Народног музеја. Секретар савета и руководилац галерије био је др Станислав Живковић. Прва изложба у новооснованој галерији САНУ одржана је 1968. године. Била је то изложба "Српски уметници 19. века – академици".

– Поставши чланови САНУ и Недељко Гвозденовић и Иван Табаковић су се одмах активирали у вези са бројним догађањима везаним за ову институцију, као што су одржавање скупова, издавање монографија... Тако се наметнула и потреба да се оснује збирка САНУ, да се направи попис дела, да се формира комисија за откупе. Оснивањем галерије најпре су одржаване изложбе уметника чланова САНУ. Гвозденовић и Табаковић били су активни и у конципирању публикације – каталога који се штампа уз сваку изложбу. Гвозденовић је убрзо именован за сталног одговорног уредника ове едиције, а Табаковић је осмишљавао и прва графичка решења за ове књиге. Иван Табаковић је такође имао идеје у вези са пројектима просторног решења саме галерије, али није могао много да утиче због несугласица са тадашњим архитектама и пројектантима, каже Јелена Межински.

Легат Недељка Гвозденовића који је сликар завештао САНУ броји око 150 дела. Сачувано је и писмо овог уметника из 1981. године, у коме између осталог пише:

"Руковођен жељом  да оставим спомен на своје чланство, као и да јој изразим своју приврженост, одлучио сам да САНУ поклоним један део својих уметничких дела. Поклон се састоји од око 150 уметничких дела и то око 30 уља и већих темпера, известан број мањих темпера, скица цртежа и графика. Моја је једина жеља да овај поклон буде приступачан широј културној јавности, тј. да се делимично приказује у виду било самосталних, било скупних изложби у оквиру активности Галерије САНУ и да се обезбеди њихов уредан и сигуран смештај...".

Овим, и каснијим поклонима академика Младена Јосифовића и завештањем Вере Радовић, у САНУ је формирана карактеристична ретроспектива Гвозденовићевих дела.

За уметничку збирку САНУ дела Ивана Табаковића су откупљивана или добијана на поклон. Најпре су 1975. године са изложбе "Српски уметници – академици", откупљена два дела: "Шкољка" и "Играчица". Према избору самог Табаковића две године касније предложен је откуп још седам његових слика. "Кафана ′Слобода′ у Новом Саду", "Поглед са Сењака", "Кристали – зрачења", "Светло и тама", "Светло", "Нове тајне", "Прометеј". Овај откуп био је заправо база за оснивање уметниковог Фонда за који се после Табаковићеве смрти, заложила његова супруга Растислава Табаковић. Сваке друге године, из овог Фонда САНУ додељује награду једном уметнику. Данас је нажалост новчани износ награде обезвређен, па награду чине повеља и плакета са ликом Ивана Табаковића. До 1998. године приређиване су и изложбе награђених уметника.

Растислава Табаковић поклонила је 1990. Академијиној збирци и "Пројекат Свемирског брода", а професор Бранко Стајевић поклонио је САНУ скице из области примењене уметности. То је можда мање познати део опуса Ивана Табаковића широј јавности – скице за керамичке тањире, корице часописа, књиге...