U spomen osnivačima

Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti ispunila je ovog leta svoj prostor delima posvećenim osnivačima ove galerije – Nedeljku Gvozdenoviću i Ivanu Tabakoviću. Izložba nosi naziv "Ivan Tabaković (1898–1977), Nedeljko Gvozdenović (1902–1988) – U spomen na osnivače Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti".

Autor izložbe Jelena Mežinski-Milovanović fokusirala je postavku na izbor dela koja su autori poklonili SANU ili koja su  vremenom kupovana ili dobijana od darodavaca. Celine Tabakovićevih i Gvozdenovićevih radova poklonjenih Umetničkoj zbirci SANU su dobro osmišljene, budući  da su ih svojevremeno birali sami autori. Uz to, direktan uticaj na izbor dela imao je sam Gvozdenović kao dugogodišnji član i predsednik Akademijine Komisije za otkupe i poklone. Izložbu čine dela koja predstavljaju presek stvaralaštva oba autora od pedesetih godina prošlog veka.

Predlog da se u prizemlju zgrade projektuje likovna galerija donelo je Odeljenje likovne i muzičke umetnosti SANU 1966. godine. U prizemlju Akademijine palate tada su bili trgovački lokali, pa su već sledeće godine preduzeti obimni poslovi njihove rekonstrukcije po projektu arhitekte Grigorija Samojlova, uz pomoć budžeta republičke i gradske vlasti. Tada je osnovan i prvi Umetnički savet Galerije. Predsednik je bio dopisni član Nedeljko Gvozdenović, a članovi akademici Risto Stijović i Mihailo Vukdragović, dopisni članovi Stojan Aralica, Ivan Tabaković, Miodrag B. Protić, direktor Muzeja savremene umetnosti, Lazar Trifunović, direktor Narodnog muzeja. Sekretar saveta i rukovodilac galerije bio je dr Stanislav Živković. Prva izložba u novoosnovanoj galeriji SANU održana je 1968. godine. Bila je to izložba "Srpski umetnici 19. veka – akademici".

– Postavši članovi SANU i Nedeljko Gvozdenović i Ivan Tabaković su se odmah aktivirali u vezi sa brojnim događanjima vezanim za ovu instituciju, kao što su održavanje skupova, izdavanje monografija... Tako se nametnula i potreba da se osnuje zbirka SANU, da se napravi popis dela, da se formira komisija za otkupe. Osnivanjem galerije najpre su održavane izložbe umetnika članova SANU. Gvozdenović i Tabaković bili su aktivni i u koncipiranju publikacije – kataloga koji se štampa uz svaku izložbu. Gvozdenović je ubrzo imenovan za stalnog odgovornog urednika ove edicije, a Tabaković je osmišljavao i prva grafička rešenja za ove knjige. Ivan Tabaković je takođe imao ideje u vezi sa projektima prostornog rešenja same galerije, ali nije mogao mnogo da utiče zbog nesuglasica sa tadašnjim arhitektama i projektantima, kaže Jelena Mežinski.

Legat Nedeljka Gvozdenovića koji je slikar zaveštao SANU broji oko 150 dela. Sačuvano je i pismo ovog umetnika iz 1981. godine, u kome između ostalog piše:

"Rukovođen željom  da ostavim spomen na svoje članstvo, kao i da joj izrazim svoju privrženost, odlučio sam da SANU poklonim jedan deo svojih umetničkih dela. Poklon se sastoji od oko 150 umetničkih dela i to oko 30 ulja i većih tempera, izvestan broj manjih tempera, skica crteža i grafika. Moja je jedina želja da ovaj poklon bude pristupačan široj kulturnoj javnosti, tj. da se delimično prikazuje u vidu bilo samostalnih, bilo skupnih izložbi u okviru aktivnosti Galerije SANU i da se obezbedi njihov uredan i siguran smeštaj...".

Ovim, i kasnijim poklonima akademika Mladena Josifovića i zaveštanjem Vere Radović, u SANU je formirana karakteristična retrospektiva Gvozdenovićevih dela.

Za umetničku zbirku SANU dela Ivana Tabakovića su otkupljivana ili dobijana na poklon. Najpre su 1975. godine sa izložbe "Srpski umetnici – akademici", otkupljena dva dela: "Školjka" i "Igračica". Prema izboru samog Tabakovića dve godine kasnije predložen je otkup još sedam njegovih slika. "Kafana ′Sloboda′ u Novom Sadu", "Pogled sa Senjaka", "Kristali – zračenja", "Svetlo i tama", "Svetlo", "Nove tajne", "Prometej". Ovaj otkup bio je zapravo baza za osnivanje umetnikovog Fonda za koji se posle Tabakovićeve smrti, založila njegova supruga Rastislava Tabaković. Svake druge godine, iz ovog Fonda SANU dodeljuje nagradu jednom umetniku. Danas je nažalost novčani iznos nagrade obezvređen, pa nagradu čine povelja i plaketa sa likom Ivana Tabakovića. Do 1998. godine priređivane su i izložbe nagrađenih umetnika.

Rastislava Tabaković poklonila je 1990. Akademijinoj zbirci i "Projekat Svemirskog broda", a profesor Branko Stajević poklonio je SANU skice iz oblasti primenjene umetnosti. To je možda manje poznati deo opusa Ivana Tabakovića široj javnosti – skice za keramičke tanjire, korice časopisa, knjige...