Ћирилица добија место на западу

СОФИЈА – Када су свети Ћирило и Методије словенском свету дали његово прво писмо, њихова мисија била је да Словене удаљи од утицаја Цариграда и Рима. После више од хиљаду година, ћирилица је кренула на запад, овог пута ка уједињеној Европи.

Када Бугарска (заједно са Румунијом) буде ушла у Европску унију, што је планирано за 1. јануар 2007, ћирилица ће постати треће званично писмо европског блока, после латинице и грчког алфабета. До краја деценије, ако Бугарска успе да се придружи евро-зони, ћирилица би се могла појавити и на новчаницама евра, пише "Интернешeнeл хералд трибјун" (ИХТ).

ЕУ има једну од највећих преводилачких служби на свету, па не очекује проблеме када буде додала бугарски језик и његово ћирилично писмо бројним језицима са којима већ ради. Језичка разноврсност, међутим, има своју цену.

За 2005. годину, укупни трошкови преводилачких служби на 20 званичних језика ЕУ износили су милијарду и милион евра, што је око један одсто укупног буџета уније, или 2,28 евра по грађанину 25-чланог блока.

Када се идуће године буду додали бугарски и румунски, а ирски такође постане оперативни језик, очекује се повећање трошкова за око 30 милиона евра.

Управа за преводе, чија су седишта у Луксембургу и Бриселу, већ је највећи одсек Европске комисије, са 1.650 стално запослених преводилаца и 550 споредног особља. Током прошле године они су превели милион и 325.000 страница.

Трећина свих докумената ЕУ преводи се на све званичне језике, а остали, углавном интерни документи, на три радна језика – енглески, француски и немачки. "Писмо је данас лакши део посла", каже Дитер Румел из Преводилачког центра ЕУ. "Али, пре десет година, то је био велики проблем", подсећа он. Када је први пут уведен грчки алфабет, каже Румел, технологија којом је ЕУ располагала није могла да препозна грчка слова.

Компјутери у ЕУ данас користе "уникод", систем за шифровање карактера који омогућава да се представе сва писма, чак и језици који нису индоевропски, попут кинеског.

У Бугарској, међутим, начин писања представља проблем, каже министар за државну управу Николај Василев. Многа слова бугарске ћирилице немају еквивалент у латиници, или се могу транскрибовати на различите начине.

Последица тога је да се имена неких бугарских градова на латиници могу написати на неколико начина, па се дешава да у истом граду стоји по неколико различитих натписа. У Софији се могу видети и најразличитије ознаке са именима улица, у неким квартовима табле су само ћириличне, у другим има и латиничних.

Василев сада ради на томе да, у част уласка земље у ЕУ, свих 800.000 табли с називима улица буде замењено новим, двојезичним, на бугарском и на енглеском. Биће постављене и плоче са информацијама за туристе на енглеском језику.

Василев не брине да ли ће бугарски језик преживети, барем када је реч о приступању Европској унији. "Пријем у ЕУ има мање утицаја на ћирилицу него глобализација, интернет и СМС поруке", каже он.

За комуникацију на интернету или СМС, млади Бугари импровизовали су ново латинично писмо, углавном зато што им је згодно да користе постојећи интерфејс за латиницу.

Бугари су, иначе, толико поносни на своје писмо да су му посветили државни празник, 24. мај. Тог дана обележава се Дан бугарског просвећења, културе и словенског алфабета. Празник је успостављен средином XIX века, када се Бугарска осамостаљивала после 500 година под отоманском Турском.